Отаџбина

340

РАТНИ ДОГАЂАЈИ

избављењу од Турака. и да је Русија готова увек указати им иомоћ заје^ничком радњом, оружјем, војиим нотребама и новцем, ако се Срби буду прилагођавали радњама Руса, и да долнаје намере и планове Карађорђа, како и где мисли радити нападно, а где одбр; но, и где и како у сугласју и везм са Русима. 28 јуна, кад је Карађорђе потписао уговор. о коме је реч, јавио је и ПаулЈ чију п Исајеву. да је добио писмо од војводе Милана Обреновића са Ужица, да многи Турци наваљују из Босне, Ужицу у помоћ, и да га због тога зове овај. тамо у помоћ. Карађорђе је за то узео 800 својих коњаника , од војске која је дотле била на Неготину . и похитао је с њима на Ужице, Обреновићима у похмоћ. По одласку Карађорђевом са Неготина, кад је уједин.ена руска и српска војска онако ослабљена — 800 коњаника српских, које је одвео Карађорђе — Исајев је, још мање, могао мислити да предузме што год противу тврђаве неготинске А кад је скоро за тим сазнао да се ради на некоме примирју између Руса и Турака, он се почео бавити мишл>у: како ће да се иовуче из Неготина, јер је знао да неће моћи да држи Неготин у блокади и онда, кад буде примирје уговорено и утврђено. Исајев је, ускоро за овим, сазнао да ће се са овом својом, руском војском, морати и из Србије да повуче, јер му је Михелсон писао да пази. да га Турци не би одсекли од руске војске у Влашкој, у случају ако се не узмогне доћи до примирја. И што Исајев није одмах иосле овога напустпо Србију, било је само за то, што је впдео. да су сами Срби, на овој страни, сувише слабп, па није хтео да их оставља на жртву Турпима. Ну опет, да би се у овоме помогло Србима колико толико, Михелсон је саветовао Исајеву да остави у Србији Ипсилантијеге пандуре и драговољце, иод именом