Отаџбина

ратни догађа.ш

343

в.1асти, али да турски бродови плове слободно Дунавом пошто их Руси прегледе да нема на њима ратних потреба. На крају ових разговора, Маријаж је изјавио Исајеву, како се нада да је мир између Руса и Турака, на надлежном месту, већ закључен, и да ће он скоро видети да руске трупе напусте и Србију и Влашку. По растанку са Маријажем, Исајев је добио 1 Августа (1807) писмо од Исмајил-бега из Видина, да је примирје с Русима закључено , али се оно никако нема да примени и на Србе , које је он називао разбојницима. Исајев је на ово одговорио, да Руси војују у друштву са Србима, и да ће он за то бранити Србе, ако би их Турци напали, напомињући како би желео за у будуће, да се преговори о примирју воде без посредовања Марпјажа и Француза у опште. 1 ) 5. Августа послао је опет, Исајев. Мула-паши у Видин капетана Бибикова, са захтевом да се примирје примени и на Србе, на шта је Мула-паша одговорио : — нек Руси не бране Србе . кад их Турци нападну, на шта опет Исајев није никако пристао. По сведоџби генерала Исајева, за све ово време. Срби су се налазили на Неготину у својим опкопима и код својих батерија*, а војвода Миленко, који је почео да сумња на Русе, због њихова одступања, напао је на једнога Турчина, који је доносио Исајеву писма, тако. да га је Исајев силом могао да одбрани. У опште, по иричању самога Исајева, Срби нису гледали на одступање Руса, као на какву војничку неоиходност, већ су мислили да је то слабост или каква скривена намера. ') 11о примедби г. Милићевића, у његовој Кнежевини Србији, иа схрани 9/6, биће да су ови нреговори вођени у оиој Каменици, од њих две што их у крајинском округу има, што је бдиже Острову. ' 2 ) А. Петров, Воина Россш сђ Турц1еи, стр. 259, »Турки часто разговариваштг. изђ кр^ности сђ Сербами, находавшимисл на батаре^, которал довољвно. близко. <: