Отаџбина

34 4

РАТНИ ДОГАЂЛЈИ

Миленков брат, који је био заједно с Исајевим па Острову. са оних 500 Срба, што су чували Острово, како сам Иоајев прича, писао је 19 Августа 1807) своме брату, војводи Миленку С-тојковићу, молећи га да га спасе, јер ће, како Исајев оде с Острова доћи тамо Турцп, те ће уништити и њега и сву српску посаду, говорећп даље: — Руси су закључили с Турци гх ммр, а за нас нема мира, те је са свим очигледно, да ћо сва турска сила. поћи тада противу нас, и ми ћемо са свим прочасти кад нас Руси предају грабежу Турака Како је Родофиникин . у то време. био јавио својој влади, у Србији се тада мислило да Руси напуштају Србију за то. да би олакшали Аустрији доћи у њу и заузети је. и да су неке српске старешине говориле тада да пошљу депутацију цару Наполеопу, да га моли да узме Србију под своје покровитељство, и да је он једва успео предупредити овако зле намере. Ну на послетку, и у овоме, једва једном. дошла је вест да је примирје између Руса и Турака зак вучено у Слободзеји 12, 24 Августа (1807), и да је њиме уговорено да се оно има да примени и на Србе, и за то је Исајев напустио Острово и прешао у Влашку приспевши 27 Августа 1807 у Крајво Текст чланка уговара о примирју који се је дотицао Срба, гласио је: АтНс1в ра.гНсиИег.... Сошше П !аи1; соп1'огтетеп1 а Г апшзИсе 81дпе еп (1а1е с!'аијоигс1'ћш. 1ез ћовШИез сезвеп! раг!ои1, 1ез 1гоирез оИотапез јизд'а Гагпуее (1ез р1ешро^епИаЈгез сћаг^ез с1е (гаћег с1е 1а ра1х , пе соттеИгоп! аисип ас!е с1е ћозНПе с1апз 1ез етагогз с!е У1с1т е! с!е Ре1ћ-Шаш, ои П у а с1ез ћ'оирез хшззез, геитез аих 8ег\аепз. Према чему примирје је примењено на Србе, само у околинама Видина и Фетислама и вредило је до 21 Марта 1808 год. или и пре, кад се састану оиуномоћевици и утврде трајан мир између зараћених страна.