Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЖ (НАСТАВАК)

Ја уђох у предсобље у коме нађох г. Николу Христића. Он ме уведе у собу. Кад седосмо, чича рече : — Краљ ме је позвао да саставим кабинет, јер је садашња влада дала оставку. Ја сам чинио моје примедбе противу тога, но без успеха. Разлози Краљеви тако су силни, да сам морло пристати. Ја сам вас позвао да и ви уђете у тај кабинет. Остали другови били би: ђенерал Протић, Чеда Мијатовић, Ђока Пантелић. Михаило Богићевић и Мита Ракић! — Г. Христићу, ви ме тако изненађујете, да управо не знам с кога краја да почнем. Ама, зар ја да будем министар Краља Милана? Ви знате добро како ја у последње време код њега стојим ? — Краљ налази да би ви, и по способности и по вредноћи, били са свим подесни за министра ! — То ми је чудно, али, право да вам кажем, ја не могу да пристанем. У политичке разлоге и да не дирам, ја имам довољно и личних разлога. Прво, од како сам у пенсији, ја сам се сав бацпо на књижевне радове, које не бих желео да напустим. Друго, и ово је главније, ја сам шеФ лекар жедезнице. Онога часа, када би постао министар, морао бих на ту службу дати оставку, а лншити се половине моје годишње зараде за љубав тога. да иеколико недеља или месеци будем минисгар — за то сам сувише сиромах. Вп знате, да код Краља Милана ни једна влада ие траје дуго.... — То је све тако. Али ја сам у великој незгоди. Краљ ми је представпо ситуацију тако, да би моје од-