Отаџбина

348

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

бијање имало значење. као да ја нећу да принесем услуге онде, где претп опасност Краљу и динаетији. И при таквом стању ствари, мени није било могуће даље опирати се. Ја видпм да морам иостати жертва дужности. Мислите ли ви, да сте Краљу мање дужни при оваквом стању ствари ? — Верујте ми г. Христићу, ја сам много година био готов да главу моју иоложим за Краља Милана. Нико га ваљда није искреније и свесрдније служио од мене. Али он је самном тако поступио.... Г. Христић ми упаде у реч — Није могао с вама поступити горе, него што је урадио са ђенералом Протићем, на му овај сада не износи тај рачун ... Беше ме стид пред оном седом главом. Збуњеи замолих да ми остави бар неколико сати на размишљање, Чича пристаде, само рече, да до мрака мора имати деФинитиван одговор Дигнем се из Косовске па у Цетињску улицу, у ону кућицу. у којој ђенерал Протић стапује. — По Вогу, ђенерале, зар си ти пристао ? — упитах га још с врата. Он се смеши, а госиођа ђенералица одговори место њега : — А што к'о бајаги ? Море докторе, док се паметни намудроваше, дотле се луди наживеше. Седи ту. Идем да ти скувам кафу. Кад остасмо на само, ђенерал рече : — Ја сам пристао. ако ти хоћеш. Ја без тебе нећу да улазим. У осталом , макар како ово исиало, ја сам Краљу казао, да ми не можемо доћи, док ти не свршиш твоје предавање у касини. Мени је важније да не изгубим то предавање, него министарски портФељ. — Теби је до шале.... — рекох ја. — А ти опет узимаш ствар и сувише трагично. Човек је у невољи, а кад је у невољи, онда се тек и сећа својих