Отаџбина

МОЈЕ ШШЛСТРОВАЊ

349

правих пријатеља. Па ја, к'о велим, да му се нађемо на невољи ! — Ама, бар га ти знаш. Ми с њиме нећемо моћи ништа учинити. Сваки његов тренутни каприс биће важнији од најважнијег државног резона! — Није ни он више као што је бпо. Сломила га је недаћа сваке врсте, а нарочито несрећа са женом. Па онда није ни он више тако млад и зелен, 34 годипе. Најзад да пробамо. Ако иде добро, ако не, толико и чини. Нећемо се венчавати! — Знам, а Финансије ? — Е на то нек ти одговори Мита! — рече ђенерал, јер баш у тај мах уђе М. Ракић. Ја с-ам на Миту био мало љут, што ми је после српско -бугарског рата обећао стално сурадништво на «Отаџбини» за народну економију и Финансије, па није одржао реч. Он ми беше обећао једну опширну студију о целој нашој економној и Финансијској мизерији, са предлозима шта да се ради, па кад ја то огласих. а он ме остави у шкрипцу тако, да сам распиеивао награде од 501* динара, само да ја не слажем претплатнике. У тренутку, кад он сад уђе у ђенералову собу. мени сену ироз главу оваква мисао : Он ресултате својнх Финансијских студија није сигурно хтео да преко новина поклони иолитичким противницима. Он је своје рецепте чувао за овај тренутак. када ће сам Владалац да апелира на њ. .. Са његовог гледишта имао је и право ... Ја навалих на Ракића да нам каже овој Финансијски програм, за случај, да се ова комбинација оствари. — Ако се само због тога устежеш, можеш слободно пристати. Ја, наравно у овом тренутку, нисам у стању изнети Формалан програм, али толико могу рећи, да ситуација ни из далека није тако црна, као што на првп поглед изгледа. Све досадашње владе осећале су се политички тако изнурене, да нису смеле утеривати порезу свом строгошћу закона, све су владе морале да штеде