Отаџбина

354

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

једно писамце. Ја узех пити воду, тражити мараму, брисати се, све да добијем толико времена, да прочитам шта ми то пишу, што не може да чека крај предавања. На отвореној карти беше ово: аГоси. иреседниче, Молим вас завршујте предавање што гхре. Чекају вас дворска кола с писмом већ по сата. Димитрије Гавриловић п . У куверти беше опет карта на којој је писало с једне стране. к Драги г. В. По налогу Његовог Величанства Краља молим вас да одмах дођете у Двор. Ако је г. Ракић у касини, молим Вас да га са собом поведете. Ваш.» С друге стране беше литограФисано: «Милан Ф. Христић, секретар Његовог Величанства Краља, врш. дужн. Начелника министарства спољних послова.» Хм. Да прекинем предавање ? Да одмах дођем? Погледах на ону страну где беху они које такође «галш». чекају. Учини ми се да је Мита нестрпљив, а ђенерал само што не каже «Ћерај тако право. Нека се и они уче чекати». Ја мирно наставих предавање. По где-где прескочио сам једну страну, али сам оно мало шале о поступању са заљубљенима, којом сам хтео да разгалим сувопарност предавања, у целости прочитао и тако заврших читање у смеју и задовољном расположењу аудиторијума. Кад сам сишао с катедре и наста јурија млађих који имађаху да извлачењем столица претворе слушаоницу у салу за играње, неколико жарких политичара ме опколи да ми јаве страшну новост како ме дворска