Отаџбина

ПЕРИКЛ0 И музе и богиње нека се стидно крију Пред твојим љупким лицем, једина жељо моја ! Тамни су зраци сјаја, што се око њих вију Ове их у сенку баца лепота и драж твоја. Заман бесмртност њина, што им је небо дало, Спрам дражи, што, за кратко, на твоме лицу сија; Њино је име давно пред твојом славом пало, Веруј ми, Аспазија ! Глас ме народа диже и мојој вољи годи, Ал ја о теби само и твојој вољи снивам ; Мисао вечно само по твоме дому ходи И у тој мисли слаткој једино и уживам. Само ме твој осмејак у тешком часу блажи ; Само ми твој пољубац у горком часу прија ; Срце ми само тебе и твој загрљај тражи, Веруј ми, Аспазија! Не питам, шта си била.... Нека се сав свет скрива Према доброти твојој и према твоме сјају ! Злато се и у калу у сјају свом прелива Његове особине никада не престају. С тобом ми једном само, ох, веруј Зевсу богу, Једино само с тобом, земаљски живот прија ; Без тебе нит знам срећу нити је знати могу, Веруј ми,^ Аспазија ! Има лепота доста, ал нису лепе за ме Све су студене, ледне, к'о онај сињи камен, Све оне гледе чудно, с устегом неком, на ме Ал ти ми, једна, пријаш, к'о светог огња пламен. Чим чујеш жуди моје — ти се одзиваш њима, Твоја се рука одмах око мога врата свија Само у твоме срцу љубави за ме има, Поносна Аспазија! Презри сав светски подсмех, што те уза ме прати ; Одбаци све понуде, што ти се лажно нуде ;