Отаџбина

366

СА ЈАВОРА

Одгони све, што хтедне твом срцу на пут стати Учини, да све само по нашој жељи буде ! Не слушај шапат света, што нас на тугу сећа; Остави светеки жагор — остави све к'о и ја, Па хајде у самоћу, где нас срећа чека, Несретна Аспазија ! јЗ<л. М. Јовднови-а.

СД ЈАБОРА ПОДАЦИ 3 А РАТНУ ИСТОРЖЈУ ИЗ НДШЕГ РЛТД СЛ ТУРЦИШД 1376. ГОД. (НАОТДВАК) Пут је проведен вијугасто но доста сретно . на девет вијуготина, које се због пространих окука добро савлађују. То су чувене вијуге (серпентине) Јеличке , уз које се има веругати 1 час, па се излази на превију између Овчара и северног наслона Јеличке косе. Ова је превија врло важна. Овде се одваја лево — јужно пут повијарцем Јелице на-Градину и даље на превију новог крчаника из Чачка, преко Драгачева у Ивањицу; а десно под Овчар у села Дучаловиће и Паковраћ. Са Јелице постепено се спушта овај пут главни, у долину реке Бјелице. Оставља десно стране Овчарске, а лево дугачке косе Јеличке и окомке Овчара. Иде преко села Марковице и Дучара и доста стрмо силази у долину Бјелице, у којој му долази с лева пут из Драгачева; низ исту реку, поред ове приличном долиницом, наилази на дрвен поуздан мост преко Бјелице. Од Јелице до Бјелице је 2'/ 2 . часа. Даље пут продужава десном обалом Моравице х / г часа долази на Гугаљску скелу, где постоји у ратно време и понтонски мост. 1 ) Овде је вредно да споменемо обилазак овог незгодног места за понх ) Посде другог раха подигнут је на Гугљу. полусталан, дрвен иост.