Отаџбина

НАЗЕВ КАО ЕТИОЛОШКИ ЧИНИТЕЉ

37

Самосталност и строга аутокритика олакшала је новијој етиологији, да раскине са сваком Традицијом, која може сметати њеном напретку. Она рачуна само са подацима, које јој пружа опнт и клиничко посматрање. Имајући довољно куражи да призна кад јој је што непознато. не обазире сена неплодие доктрине које остају у књигама, цени сваки појав по оној важности, која му припада и ставља га на оно место, које захтева логично умовање Њен је циљ, да скупља и припрема грађу, да тиме смањи број «непознатих«, које треба отклонити, како би се могли пронаћи опште важећи законпо ностајању болести. Данас, н. пр. можемо опитним подражавањем изазвати туберкулозу, колеру и многе друге заразне болести за то, што тачно знамо главне услове, који су потребни за развиће тих облика. Али колико ће рада и времена требати, да се то исто може рећи о етиологији многих других? Јер тек онда, кад та гштања буду за поједине болести решена, моћи ће се помишљати на то, да се из тих премиса извлаче терапевтички закључци. Почетак је учињен и резултати веома задовољавају. Овај кратак нацрт главних идеја и тежња, које покрећу новију медицину, изгледао ми је неопходно потребан, да покажем, зашто назеб, као самосталан узрок болести. припада забораву. На целој линији иреовлађује убеђење , да животна енергија ћелија, које су прави носиоци живота, преставља мерило снаге и одбране, које ће организам моћи да развије у борби са спољним узроцима ма које важности. Утисак, који у нама оставља етиолошко умовање модерних писаца, живо показује разлику између савремености и прошлости. Свуда сретамо нове погледе, који су постали меродавни, јер нам се чине савршенији. Само онде, где незнање правих узрока налаже неку врсту консерватпвности, наћи ћете назеб као узрок болести. Свака епоха у лекарству пуна је таких несигурности и неизвесности, које се односе на детаље, али никако не утичу на оне мисли — водиље , које јој дају