Отаџбина

СРБИЈА. НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

413

цивања. Ови заводи чувају многе бедне мајке од извршења кривичног дела убиства и побацивања деце. Где се држава оваким срествима побринула за спречавање убиства ванбрачне деце, онде је оправдано строго кажњавање тог дела. Али тамо, где се државна управа ни у колико није постарала за ово , онде можемо с правом оспорити држави право , да така дела строго кажњава. Ово се односи на нас. (НАСТАВИЋЕ СЕ|

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ (НАОТАВДК) 2-ог Јуна 1878 била је врло важна седница министарског савета у Београду. На тој седници прочитана су извешћа г. Ристића из Беча. Када се прочитало оно место, у коме се говори о Књажевом писму. што га је г. Ристић предао г. гроФу Андрашију — министри Његове Светлости значајно се погледаше , и наста једна мучна пауза.... То писмо не само да није «претресано» у министарском савету, него нико од министара није ни знао за то писмо.... Ко зна докле би та мучна пауза трајала да г. министар правде, не добијајући објашњење, које је очекивао, није оракулски обишао тешкоћу, рекавши : — То је писмо сигурно препоручително за пуномоћије г. Ристића ! Срећни што су том округлом Фразом могли да иређу преко те тешкоће, господа министри живо приступише критиковању аустријске владе, упоређујући њено садашње понашање са оним пре рата. — Онда нам је и г. Цукић из Беча писао, и кнез Вреде нас је овде уверавао, да Аустроугарска тражи само да не наступамо према Босни и преко Лима, а сад? рече један од г. г. министара.