Отаџбина

411

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

■— А сад нас тера преко Ибра на Копаоник, дакле смањује нам оно, што смо извојевали, смаљује нам наш 8Шп8 сЈио тШ1а1ге ! — рече други. — Наравно. 0 Видинском и Кулском крају ни речи. Упућују нас на СоФију, јер знају да ће нас тамо Русија зауставити! — рече трећи. — Како би било — узе реч сам г. Јеврем Грујић —■ да овако окренемо пптање: да тражењу увећања на источној страни одгооара умаљење на западној. место примања терета , јер онда умаљење остаје без накнаде. а увећање ннје последица рата, него новог терета на земљу! — Тако је — повикаше готово свп министри. — Тиме — настави г. Грујић —• што Аустроугарска доводи у сумњу и само задржање Ниша, ако не прпстанемо на терете — она нас ставља у врло очајну алтернативу. Желети би било да мудрост г. Ристића избегне ту алтернативу! — Одиста ! — уздахнуше дубоко његови другови. — Замислите, госиодо, невоље, у које бн била стављена Србија, ако се не би постигло законодавно одобрење терета, који би се уговорили, а не би се у уговору, ако до њега дође, резервисало одобрење народне скупштине! — Па г. Ристић зна, хвала Богу, да се по нашем уставу никакав теретан уговор не може закључити без одобрења народног представништва ! — Он то за цело зна, али шта се друге државе тиче таква резерва? Она чак може претностављати да г. Ристић или већ има законодавно овлашћење, пли да је сигуран да ће га накнадно добити. — Заиста, невоље за земљу, у случају неусвојења законодавством, биле би неизбежне, а уговорач, прећуткујући ту резерву, изгледао би као да је прећутао неизоставан услов, а мени се све чини да таквих резерви има у међународним уговорима ! — На сваки начин, та резерва треба да уђе у уговор, који буде г. Ристић са г. Андрашијем закључио, јер