Отаџбина

СРБИЈА НА БЕР.1ИНСК0М КОНГРЕСУ

41

Дкааланка»— докле је Аустроугарска за линију Копаоник, Голак, Трновац, Свети Илија, Трн, Драгоман. св. Никола. Јавља да ради још за Кулу и околину. ГроФ Андраши није му још ни за што дао последњу реч, али кад обећа, онда ће за цело успети. Барон Швегел још не отвара преговоре, а г. Ристић избегава иницијативу. Сутра дан после оне знамените минисгарске седнице у Београду, телеграФише г. Ристић из Берлина да ће јеврејска алијанција предати конгресу мемоар у коме се тужи на Румунију и на Србију, тражећи равноправност за Јевреје. Међутим преговори пуномоћника великих сила, изван конгреса, напредоваху у духу мира. 4-ог (16-ог; Јуна јавља г. Ристић да се држи. да српска ствар неће доћи на среду про једне недеље дана. Пуномоћник руски ТТТувалов, који због слабости Горчакова, једини и радп у пме Русије, показа се наклољен усвојити пројекат територијалног увећања за Србију повољнији. Инглеска не воли Србију. али је трпи, те се г. Ристић нада да нам неће ништа спорити. Пуномоћннк Румуније предао акт којим тражи да и он уђе у конгрес. Г. Ристић није хтео да учини такав корак, јер није хтео да квари наше боље изгледе идентишући се с њиме. Како је Књаз Милан 5-ог Јуна рано отпутовао из Београда за Ниш, то ]е тек 6-ог Јуна могао одговорити на ову депешу г. Ристића. Он му потпуно одобрава што не хита са кораком за улазак у конгрес. Главно је, вели, да се успе израдити што веће територијалио увећање, а односно онога корака, нека га чини кад нађе да треба. Али што је врло занимљиво то је да Књаз, говорећи о писму које је г. Грујић у име министарског савета писао г. Ристићу, као одговор на његове извештаје из Беча, вели „одбацујем солидарност и одговорност » за то писмо Примивши ађутанта Тотлебеновог још нре поласка из Београда, Књаз га је упутио да дође радн решења у .Ниш. Очевидно је Књаз покушавао да одложи, или бар