Отаџбина

438

АНА КАРЕЊИНА

ти завидим ! Каква ти је славна кућа, како ти је све лепо, светло, весело — говораше Степан Аркадијевић, заборављајући да тшје свагда тако као еада. — Па каква ти је красна ова твоја дадиља ! Пстина не бп с горега било да имаш и какву лепу младу собарицу са кецељицом, али ја знам то не иде уз твој калуђерски строги стил све је врло лепо! Степан Аркадијевић исприча много занимљивих новооти, нарочито једну која је особито заинтересовала Љовина, а то је, да му се брат Сергије Ивановић спрема у походе на лето. Ии једне речи не каза Степан Аркадијевић о Кати нити о Шчербацкима у опште; само му је донео поздрав од своје жене. Љовин му је био захвалан за ту деликатност и беше одиста обрадован гостом. Као и обично, за време њсговог самовања, у њега св беше накупила тушта и тама мислп и ооећања, које није могао поделити са својом околином. и сад он. просу на Степана Аркадијевића п поетпчку радост пролећа, и планове и неуспехе привредне, и мислп и примедбе о књигама које је читао, и главну мисао свога списа, која садржаваше, и ако он то није ни слутио. критику свију старијих списа о привреди. Степан Аркадијевић, који је увек љубазан п који разумеваше све с првога мига, био је тога пута још љубазнији, и Љовину поласка када је опазно да га Степан не само волн, него и поштује. Старање Агафије Михаиловне и кувара да доручак буде ванредно леп, имало је само ту последицу, да су оба изгладнела пријатеља, приступивши закусци, најели се хлеба и масла, гушчпјим грудпма и усољеним печуркама, и још једну последицу, што јеЉовин паредио да се не чека на пирошке (колачиће нуне сецканога меса) којнма је кувар нарочито хтео да зачуди госта. него да се донесе супа макар и без пирожака. Степан Аркадијевић и ако беше навикао на другаче ручкове, нађе да је све прекрасно. и горкача, и хлеб и масло, и гушчије груди, и печурке, и пиле у белом сосу, # и бело кримско вино. — Охохо, ово је било прекрасно! —говораше он кадаје после печења заиалио цигарету. — Мени је као да сам из ларме некаквога пароброда сишао на тиху обалу. Еле ти велиш да ваља сам раднички елеменат васпитавати и спремати за нарочите гране у привредп. Ти знаш ја сам у тим питањима лајик, али мени се чини да ће теорија и примсна утицати и на радника' — Да, али чекај. Ја не говорим о политичкој економији, ја говори.м о привредној науци. Она мора бити као и науке о природи, она мора да проучава Факта, мора да проучава радника у његовим еконо.мним, етнографским. . . —