Отаџбина

446

ПОЛКА И ГА.1011

мешавине и укрштања разних раса. Кад год сте се ви ■појављивали , свагда је кроз делу публику полетео шапат : «То је лепа Ада, то је лепа Америчанка!» А занети буром одушевљења, ви сте све заношљивије играли, ваши скокови постајаху све више дрски и дивљи. Дуготрајно. громовито пљескање поздрављаше свагда свршстак ваше прве нумере. Док су слуге циркуса трчале са тракама и обручима, да се попну на сниске столице, док су пајаци , за љубав галерије . један другог тако шамарисали , да се ошамарисани морао да прући колики је дуг на ледину, и докле га је онај други дизао са три прста за врх од тура, ви сте мирно јахали у наоколо. седећи као какав лептир на ивици од седла. За време ове кратке паузе, могли су ваши обожаваоци да вас се до миле воље љуцки нагледају. Тешка маса ваше цвећем закићене косе почиваше као какав шлем на вашој поноситој глави, а ваше пуначке ружичасте ноге вириле су из безброја ваших танких сукњица, као из каквог ружичастог облака. У једној таквој паузи видели сте ви вашега мужа, који је онда био један од најлакомисленијих уживалаца париских. Он беше танког и високог узраста; његово држање, у вечно закопчаном салонском капуту, беше отмено. Са цвећем у дугметској рупици од капута и са сурим цилиндром на глави — тако је увек стајао у оном широком ходнику, кроз који се пролазило из циркуса у штале, тако је стајао. непрестано лупкајући се златном јабуком својега кицошког штапића по уснама. Сутра дан, и свакога дана даље, увек беше он на томе месту, он постаде стални гост циркуса, и ви сте морали увек збуњено да оборите очи на земљу, кад год су се сукобиле са његовим очима. Јер он вас је гледао укочено, као човек који није ирн себи. И он одиста није више био при себи. А ви опет, у кратко да кажемо, бесте поштена девојка.. Кад вам је било пет година, осталн сте сироче без оца и мајке. Ваш