Отаџбина

ПОЛКА И ГА.1011

445

тужно осећање може да нас обузме због једног старога галопа, који некакав верглаш свира на сокаку на своме музичком сандуку, под ноћ какве јесење вечери! На што мпслите, поносита госиођо гроФице, када чујете тај стари галоп. шта вас то закова, тако дубоко погружену, крај високог нрозора вашега будоара? Иза разголићених од лишћа липа нашега парка, тамо на пустоме булевару свиранекакав верг.)аш. Његова дрекавачка музика можда га подсећа на лепше дане из његове прошлости, али шта се вас тиче тај стари галоп, вас милостива госпођо гроФице, која сте међу најсрећнијим створењима на овој земљи, вас. отмене младе госпође, која блиста у својој лепоти и свакоме добру ? Он вас подсећа на оне масе узбуђеног света, којима беху напуњене све просторије Џонзоновог «Американског пиркуса» у коме сте ви онда славили своје тријумФе. као прва играчица на коњу. Она два црнца беху свршила свој комичан концерат и беху ]едан другог опаучили ћеманетима по глави. Момци из штале беху баш увели у циркус онога коња, који беше више љубимац, ви се сећате, оног мирног нретилог ђогина са црним пегама. Шталмај стор вас уведе за руку у средину циркуса. Лепо је изгледао враг један, у оном скрлетно црвеном Фраку, са кицошки накривљеном капом. Признајте само, и ви сте били заљубљени у тога лепог шталмајстора као и сви остали женски чланови тога циркуског друштва. Ви поздрављате публику грациозним скоком скачете на коња «Хола-хоп!» и већ стојите усправо на шпроком пљоснатом седлу. Бич пуца, музика свира, ваш шарац полази у равномерном касу, као каква машина у округ, а ви весело кличете „хоп, хоп !» Ах, какво божански лепо створење бесте вп онда гроФице ! Седамнаест година, са младачким облицима, који са своје племенитости подсећаху на Капитолинску Венус. У вашој особи беху и леггота и снага тако снојени, како се само још у Новоме Свету, у Америци , виђа. услед