Отаџбина

444

ПОЛКЛ И ГАЛОП

шта. ћете пре. Вама не само што није дуго време, него вам је сваки дан и сувише кратак. И поред свега тога, никад никакве промене, никад никакве забаве За цело то време свега сте ]едан пут били у позоришту. лане у Септембру, кад оно случајно добисте бесплатне улазнице за «Црног Домина». Данас пзгледа, да сте се већ измирилп са својом судбином. Она вас је сломила. Али ова стара полка, коју онај верглаш још непрестано свира, подсећа вас на ономадашњу коб. Овако као и данас. ви сте и те вечери гурали пред собом, а на истоме месту главне улице. колица, у којима спаваше ваше детенце, кад вас у мало не прегазпше некаква сјајна приватна каруца. У њима сеђаше елегантан [I леп млад човек. који беше завио ноге свиленим ћебетом. Ви сте га одмах познали. То беше ваш Фрпц Он се нпје скоро ни мало нроменио. Изгледаше још онако исто свеж и млад као онда. к'и човек који није никад осетпо бригу и невољу. «3векане!» продера се он на свога кочијаша. па онда и вас љутито иогледа. Е, баш је онај верглаш са његовом старом полком несносан! Хвала Богу те један пут умуче. А. гле, почиње се смркавати. Тамо доле на крају овог булевара. који трепери у румепилу смиреног сунца, почињу светлуцати бледе звездице. То. госпођо, почињу палити лампе по улицама, време је да се вратите кући. Ваш се други син већ вратио из школе. па ако се не вратите, он неће ире вечер.е израдити своје школске задатке. И ваш ће муж скоро доћи из канцеларије. мртав гладан и уморан, а ви знате да ваша једина слушкиња. од два дуката месечно, не уме јучерашњу говеђину тако зготовити с луком и кромпирима, да представља какву вечеру која може поднети. а ви знате да је то главни оброк вашега мужа. II Ала музика може да мзазове силну жудњу у нашој души ! Какве болне успомене не буди она у нама ! Какво