Отаџбина

ПОЛКЛ 14 ГЛЛОП

443'

ова иста полка, која вас је увек подсећала на господина Фрица. Најзад морали сте рачунаги са Фактичним стањем. морали сте се одлучитп. И ви се удадосте за оног плашљивог младића, који је био тако љубазан, да увек игра са старијим госпођицама, које не беху вигае тако пуначке. Колико сте га пута раније заборављали, и ако сте му били обећали да ћете играти с њиме кадрил, и ако је оп своје име био записао на вашем «реду игара» од слонове кости! Па онда вам га је често било жао, признајте само, жао вас је било доброга г Јулијуса са његовим укоченим белим оковратииком и љеговим балским рукавицама, на којима се познавало да су гумаластиком очишћене. Е, па после сте се удали за њега, п нисте погрешили, јер он је приљежан радник и добар отац иородице. Сад је он онакав исти чиновник, какав је био ваш покојнп отац, сада његови претпостављени запиоују у његову кондуитлисту „скроман, вредан, добар чиновник; ваља га задржати на овоме месту». Кад сте му поклонили п другога сина, богме се он поне. и стаде тражити начина да се покаже. Он написа и наштампа две врло стручне расправе. не би ли како код аванзовао. Али његови гтретпостављени дадоше му у место класе, орден академијске палме. Отхранити и васпитати троје деце — најпре боху два мушкарца, па онда се нађе и једна девојчица — нпје баш лака задаћа. Срећом је најстарији мушкарац већ добио половину ( ( благодјејања в у једној гимназпји, у којој и станује. Та већ пзаћи ће се на крај, само ваља штедити и у најмањим ситницама Али какав је то тужан и једнолик живот! Отац врло рано оде од куће. Свој доручак, то ће рећи парче хлеба намазано маслом и малу боцу вина, он носи у џепу својега горњег капута, јер он мора пре него што оде у своју канцеларију на време, држати свој час у Једној женској школи, у којој је хонорарни предавач Земљописа. А ви, госпођо. ви не знате