Отаџбина

442

ПОЛКА. И ГАЛОП

Послушајте како стари верглаш свира ону стару по.шу. која вам је некада тако мила била. Јел те да изгледа као песма неке сумануте, коју прекидају уздаси бола ? Често вас је ангажовао за ту полку онај црномањасти лепи господичић са марцијалним брцима и са нај помоднијим Фраком. који му тако лепо стајаше, тако елегантно! Ви сте га у себи називали „Фриц" по његовом крштеном имену. и он је чесго играо с вама и ту полку и гдекоју мазурку и гдекоји валцер. Кад он приђе да вас позове на игру, и кад му ви одговарасте «врло радо". ваш је глас дрхтао, а чим би му своју руку положили у његову. п она дрхташе. Јер он беше син врло отмене п богате куће, беше младић живахан и лакомислен, јер је већ имао с неким дуел. а његов отац беше већ два пут за и, платио дугове. Чврсто обухваћенп његовом крепком руком, ала стс летели у игри, ала вас обузпмаше страсно узбуђење, када сте у време одмора, паслањали се на његову руку. блажено смешећи се, кад би вас он на један мах погледао .ираво у очи. Ако вам је тада казао, тихим гласом који продираше до срца, какву год учтивост. ако је хвалио вашу укусну тоалету, или лепи цветак у влпој коси, ваше је срце задрхтавало од сласти и страха. Јер ма како да његова ласкања беху пуна поштовања, опет се у њима скриваше и један други, тајни смисао , од кога вам је крв јурила у образе. На несрећу бурна природа младога господина Фрица није могла дуго да издржи на игранкама, на којпма се главно послужење састојало из лимунаде и млека од бадема. Он је брзо потражио другаче забаве, а вама је било тешко што га нема, јел те. признајте само, вама је било теш;;о, и ако то онде тшсте хтели ни спма себн да признате. И прођоше две, три, четири. пет година Ви нпсте више облачили вашу роза-хал>ину, јер ваше лице беше постало много блеђе, а на породичннм забавама, у које нове игре не продиру лако, још се свирала и играла