Отаџбина

ПОЛКл И ГА.10П

441

још ни ттуних осамнаест година. Да, да. спрота избледела плавојко са шеширом од модрог сомота, који нрема новим тракама за везивање, такође врло бледо изгледа! Онда је било мало другаче време него ово сада, када вн возате своје треће детенце у ручним колицима, испод оголелих плагана. у пустом булевару једнога предграђа. Ах, ала бесте лепа онда док је ова полка била још у моди! Онда се та полка најрадије играла на свпма породичним игранкама, на којима се послуживало ликерима и тортом. Та ви сте онда изгледали као најидеалније пролетње јутро. с оним класичним овалом вашег свежег младачког лица, са оном дивном златали косом, коју сте на жалост у пола изгубили после другог порођаја. Без мираза! ... Да, на жалост. ви не бесте имућни. Па и од куда сте могли бити богати, ви, ћерка једног поштеног малог чиновника. коме су његови нретпостављени увек записивали у његову кондуит-шсту да је «добар, скроман,савестан чиновник, ванредно способан у својој струци" али се никад не сетише, да га унапреде. На игранкама, на које вас је отац водио, није никад смео да седпе за оне столове, на којима се играло карата, и ако је виза бпла само по динара, него је сваки час пипао по џепу од прслука, да се увери јесу ли још на своме .месту она три динара. колико треба платити после Фијакеру да вас одвезе до куће. Без мираза ! Сва су вам огледала казивала, кад год би под руку с оцем ушли у дворану за играње, да вама и не треба никаква прћија, јер је ваше лепо лице блистало као сунце међу ружичастим облачцима. Ко је од оннх, што се дивише вашој чаробној лепоти, могао и иомислити да је ваша мајка остала код куће за то, што нема П1т;1 да обуче за игранку, или да сте ви вашу сукњу сопственоручно глачали на столу, на коме ручавасте, или да сте ви вашу балску хаљину сами скројили и сашнли ? А и од куда би они знали да су вам сви прсти избоденп од игала, куда сте имали балске рукавице до лаката?...