Отаџбина

110.1 КА И ГАЛОП

449

самих иопова и госпођа, које окукаше по црквама , а вама су тако грозно досадни ти црнорисци муптког и жен ског рода. Ево већ шест година како вам цео дан пролази у том, што обилазите добротворне заводе и школе, а у вече у својој ложи у првом Франц. театру или у опери не знате шта ћете од дуга времена. На несрећу не само што немате деце. него немате изгледа да ћете их икада добити. А што је још горе, у вашем срцу нема за гроФа другог осећања до дубоке захвалности и искреног прпјатељства. Ваш суд о њему је давно готов. Он је џентлмен од главе до пете, те се мора признати, али иначе нема ни разумевања за оно што је узвишеније , а већ досадан је као гроб. Нзему је сада 48 година, и он је пратип остарелог Дон Жуана , који је постао солидан. Он је једна отужна смеса отменог понашања , Фарбане браде, аристократскпх предрасуда, сурога цилиндра и поквареног желуца. За што свира онај грозни верглаш још непрестано онај стари галоп, по коме сте ви некада скакали на коњу.' Вама се сада привиђа као да сте опет усред циркуса. Баш сте извршили свој програм, вп се праштате од публике,- бацајући јој пољупце обема рукама, а публика да полуди од одушевљења. Јесте ли полудели гроФице? Је ли могућно да ваше срце и сада дршће као онда, када вас обузимаше љубавна чежња млађих година, као онда када вас је лепи шталмајстор уводио у циркус, па вам се учинило као да вам је лако стиснуо прстиће у својој руци' Најзад умуче проклети галоп; на мутноме небу још се само распознају скелети разго шћених дрва из вашега парка. Слуга улази на прстима и уноси упаљену лампу. Он оставља ламиу на столу, па онда свечаннм гласом јавл>а: «Господин парох Светога Томе Акинског моле мплостиву госпођу гроФицу за част, да им учине своје подворење» уо&сх.

•ТА^БКНА ХХ1Т 95.