Отаџбина

29'

?КЊИЖЕВНИ НРЕГЛЕД

451

а Марија наставља још то.шко монолога, у коме гр:ци пл ш како да сломије Душана. Том пришком она и^ичг какав је Душан, не налазећи му нлкакве махне ни као в 1адаоцу ни као војводи и јунаку, оиа ое хвата једино за опште људске сллбостн и решава се да га намами на једну своју лепу рођаку, принцезу Лнђолију, која је дошла у Орбију као посланик византијсног двора да спречи слвез између Душана и Кантакузена — рачунајући врло тачно да ће, разоривши Душану домаћу срећу, одвратити љегову нажњу 0 1 вешких дела, омаловажити га пред властелом и народом, подићи нротив њега силну браћу краљице Јелене, те тиме створити нзслогу у држави. Апстрахујући од тога што модерна драма избегава колико може више монологе и приче, прве као неприродне и.ш бар врло изузетне појаве у животу, коме је она огледало, а друге шго су ариче у драми увек^на штету радње, а то је главно у драми, остављајући те опште замерке, мени се овај велики монолог не допада и за то, што Марија у њему сама себе карактерише као зликовца п подводнпцу, а то је ружно у пркос великих резот Палеологове династије. Ни један зликовац неће ника;а, ни у самтме оеои цризнати, да је такав канаљ, а камо ли да ће то на глас изговорлти. Међу тим ово није-било ни мало нужно, јер Марија помињз и другу једну побуду за свој интригантски замишљај против Душанл, кој I би сама по себи била довољна, да оаравда све њене сплетке и нискости, а то је жудња да своме јединцу, Оиниши, пршобије круну најпре српску а после, ко зна, монца и византијску. Вгза 1тозана материнска љубав увек је лела иш бар човечански појмљи.ва и онда када гази у криминал.... Боље би било да се писац огранлчио на о!у једну побуду за све што Марија ра ш у озој драми. И сама Милица мора да константује, пошто Марија оде с бине. да је нено »премишљање® сувише дугачко било, па се он (а и она уклања, под изговором да не прислушку.је што ће Лазар и Вућа разговарати, а у ствари за то што она још нема никаквог посла на ецени, јер је изведена на њу само за то, да омогући опако дугачак монолог, У другој сцени Михаило Бућа снлом намеће и поверава Лазару једну »тајну« т. ј. да га Душан ша ве у Дубровник и Млетке да купи оружја и да направи сачез са М шчићима. Изгле ^а маш чудновато да Душан тако крупну дииломатску мисију позергва тако младоме дворанину, који иначе врпм 1,ужност дворскога мар паих, н који не може да отрпи ни јсдну таЈну, а да је не поверл мачар своме побри Лазчру, који потпуно заслужује свој надимак ,,ћугалица", јер он неће да га иита за ту тајну ни ка,\ га Вућа зачика