Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕЛ

455

ни једног тренутка на само, а такву ствар ни.је му могла причати пред целим двором. Јес, ама се она меша у политику, и за то је ваља казнити, мисли Душан, и полази у ложницу византијске лепотице, која га опет мами »чаробном« песмом иза сцене . . . Хм, ни једна жена се не метна у политику, ни данас, ако то њен муж не трпи, а камо ли да се то могло дешавати у XIV веку, па .још против воље онаквога мужа, какав беше Душан. Па онда, баш и да је то кривица, зар се она казни браколомством с мужевљеве стране? Чак ни сенка Дечанскова која се помаља пред немирном савешћу Душановом и која га подсећа на проклество очино при издисању није кадро да заустави Душана да се „не освети« — у загрљају леие кокете. Њега од браколомства уздржава .један детињи глас, који иза сцене у том тренутку викне »Оче, мили оче! (< Услед тога Дмиан одустаје од намере да ороведе ноћ код лепе Анђелије, и с узвиком в Природа ми заповеда да се вратим" враћа се и грли своје јединче . . . С.рећом овде завеса ( ,брзо к пада, те нам прекида ту претерапу сентименталност једнога човека, који од те болести није ни најмање патио. Овде се писац огрешио о историју, о Физиологију, и о своју рођену трагедију. Сви су велики људи уједно и велики женкароши и Душан је по историји био такав. Писац то Најбоље зна. јер Лазар, један од његових в&нбрачних синова, заузима важан положај на двору свог „поочима". Таква елементарна сила као што је Душан, за кога и сам иис;;ц каже да му је воља „жељезна*, кад једном зажели тако страсно, њу не зауставља таква сентименталност, која ни данас, кад су појмовп о светињн брачног живота много више укорењени, него што су онда могли бити, не би никога уздржала сд браколомства. Кад би данас не какав џин а 1а Душан, већ какав пензионовани рачуноиспитач главне контроле пошао на уговорени љубавни састанак, па би га његов синак зовнуо «мили оче а , он би га помиловао по глави, па би му рекао „Иди мами, купила ти је бонбона»,иа би отишао куд је намислисЈ. А зар пре 500 година да са те стазе врати детињи узвик једног Душана силног ? »Глас ирироде" у овом случају тражио је од Душана са.свим нротивно. Али баш да је историјски Душан одиста био тако модерно узорит муж и отац, ја бих се за љубав ове трагедије, корпстио лиценцијом поетичком , да га направим грешним човеком, само да оправдам његову трагичну судбину, јер. ако он није убио свог оца — као што се на више места у ово.ј трагеди.ји каже — ако га је само збацио с престола, јер је био несиособан да изврши велику државну замисао краља Милутина, ако није цмао никакве људске махне, ако је одиста био узор великог владаоца. великог државника, великог војводе, узор правде и мудрости, узор мужа и оца, онда за