Отаџбина

468

позоришни преглед

тонова који су полазили из срца, те су за то и могли дирнути у срце, које је иначе могло остати врло равнодушно у сред оноликог покоља на позорници, јер овај беше невероватан, немотивисан, неприродан. Г. Рајковић као Војихна био је као и увек узорит интригант и као увек мудар глумац, који развлачи сваку реч док следећа не стигне испод земље, те тако оп никада у својим улогама не запиње, а и личи му. Интриганти мере сваку реч пре него што ће је изрећи. Г. Љуба Станојевић мучио се својски да од Краљевића Марка у овој трагедији, који је пара®раза онога из народних песама, направи човека од меса и крви, да слуша праведничке савете мајкеЈевросиме, а да опет не заборави на »гезрес! <1и а МопвеЈ^пеиг воп реге 1< који му предаје наопако реалистичку философију живота. Али \\'о п1сћ1;8 18<; ћа1, бе1)з81 с1ег Кајзег (Заа Кесћ!; уег1огеп, те и најбољи глумац не може нигата начинити од ове епизодне улоге, без које би комотно могла бити ова трагедија. Остала сва велика властела Душанова била је толико морално грбава да нисмо ни запазили да ли је Вукашин г. Симића био физички исправан. Добро су играли гђица Поповнћева (Гроздана) и г. ЂурђевиН (Љубиша). Госпођица Јурковићева је лепа девојка и у оном византијском руву врло је леио изгледала, (она је играла Филомелу) али при свем том, грех на душу ономе који је иревари да постане глумица.

Како сам ја још новајлија у позоришној критици (где сам могао и сањати да ће ми и тај кулук доћи на врат!) то сам, излазећи из позоришта хтео да контролишем свој суд о »Момиру«, па запитах једнога новинара од заната, шта он мисли о »трагедији 11 коју смо заједно гледали. — Нраво да ти кажем, ја сам данас случајно чуо да је пишчева породица у невољи, па сам максузије дошао у позориште, да похвалим комад, не би ли сиромах што више зарадио одтантијеме. Али бадава — много житко. Мораћу ћутати ' Ваља ми додати да је тај публициста једини у Србији за кога се с правом може рећи да је „новинар ио милости Бошјој«.