Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

467

Ја бих се чисто опкладио да је Ђорић ову своју .трагедију« на врат на нос набацао на хартију, да није имао кад ни да је прочита још један пут сам, а камо ли с каквим пријатељем, него да је похитао да сами концепат пошље народном позоришту. За што ? Сиротињо и Богу си тешка а камо ли једном српском песнику. Ђорић сигурно зна и сам да му једна онаква балада као што је „ Смук сс више вреди по књижевној вредности — нсго десет оваких трагедија, али штадаради? Уредник „Отаџбине 8 , као и остали, није му за ону лепу баладу дао никаквог хонорара (јер још није био сигуран за штампу и хартијуј а позориште ће за лошег Момира дати по наполеон за чин и тантијеме 8"/ 0 од сваке представе, то је таман толико допуне, да се може који месец животарити и учити даље. Па још је »Отаџбина® толико без срца, да му искасапи Момира!.... Али то само тако изгледа. У ствари ми смо на стражи српске књиге и уметности и не можемо допустити да оваке „трагедије« излазе под именом које је нама драго, под именом Ђорића, који може боље да уради него што је »Момир« и за кога је боље да ништа не пише, ако не може иисати по свом бољем знању и умењу. Ми не можемо ћутке допустити да песник који има дара, понизи поезију до слушкиње, која треба да заради неколико наполеона. Ех. неће бити да в Момир» баш тако не ваља. Зар би га иначе • изнела на позорницу једна позоришна управа, у којој седе драматурзи као што су М. П. Шапчанин и М- Ђ. Глишић и у којој су даље такви одлични познаваоци драме као што су : г. г. Андра Николић, Др. М. Ђ. Миловановић и Пера Ђорђевић ? Част и поштовање тој одличној господи, и ја ћу бити најсрећнији, ако они изнесу толико добрих страна у »Момиру с( , да од ове моје критике не остане ни трага, али ја се све бојим да су и њима биле све ове махне јасне, ја се бојим да они нису пустили овакву »трагедију 11 на позорницу само за то што, у пркос своје велике понуларности, зазиру, да она деца, која данас праве већину јавнога мњења у Србији, не нададу дреку како и под управом „народних људи" у позоришту \,млади таленти® не налазе признања, не могу да добију прилику да се одликују и т. д. Страшна је моћ штампане речи чак и онда, када је она стилистичко вежбање каквога пропалога ђака, који је за то постао новипар, што ни на ком другом пољу не може да заради хлеба. Само још неколико речи о представи. Госпођица Нигринова (Иванка) и г. Гавриловић (Момир) играли су одлично. нарочито ону драмску оазу у овој трагичној пустињи, када Иванка тражи да убије онога кога више воли но себе саму, али који је, макар и иа ритерском двобоју, убио њенога брата. Ту беше полета, поезије, беше 30*