Отаџбина

И 3 Д Р У Ш Т В А

473

да отимају од нас; за што се ми не удружимо да се бранимо ? Ето питања, која се чују од неколико година из свпх крајева српских, питања, која ничу у оправданој зебњи и страховању нашег народа за своју народну мисао. Некада су се убојни јеци српских јунака, који су се дозивали, проламали унакрст кроз српскеземље; данас се дозивају патриоте на свети посао, на патриотску мобу, да своју отаџбину, своју народност, своју народну мисао чувају од опасности, какве им прете.... Данас Шумадија диже заставу Светога Саве и дозива браћу из свих крајева на патриотски посао, којн неће бити мање важан од посла наших очева. Похитајмо под ту заставу, мисао је света, као што је и знамење свето! Склопимо једно велико друштво од патриота, в.ежимо један велики ланац, који ће обухвататп српске земље, српску кућу и школу, и не дајмо, да се у тај круг увлачи зараза туђинштине.... Чувајмо се тако, да се, кад прегрме све неприлике, које сад прете нашој народној мисли, нађемо сви у једном иолитичком и културном колу, неотуђени и неизраздвајани".... У првој књизи извештаја Главног Одбора налазимо напомену, да су покретачи око оснивања овог друштва: Свет. Николајевић, Ср. Стојковић, Ст. Каћански, Ђ. Миловановић, Љ. Ковачевић, Д. Јовановић. Ђ. Козарац, П. Ђорђевић, М. Маринковић и Фирмилијан. А суделовали су својпм саветом и: А. Николић, М. Ђ. Милићевић. Др. М. Вујић, М. Живковић, Панта Срећковић, П. Татић, Ст, Бошковић и Др. Л. Лазаревић. * И ако унутрашње прилике наше беху одвећ неповољне за наиредак оваког, патриотског друштва, оно је опет брзо прикупило нод своју заставу велики број родољуба из свију крајева Српства, а у Краљевини приступили су му многи патриоти из свих политичких партнја. Број чланова растао је брзо тако, да је за првих пет месеца већ било уписано око 1 300 само утемељача. Али, поред све узвишености задатка, који је поставило Друштво Св. Саве; поред патриотске одушевљености и заузимљивости у раду чланова Главног Одбора, мора се, на жалост, поменути, да је друштво у самом почетку имало сметње, које му спречавају, да не доспе до оне висине, до које би требало да га издигне родољубље српско. Те сметње беху диктоване већином партијском тесногрудошћу п нетолеранцијом, која је у ницању и напредовању овог патриотског друштва назирала опасности за своје партијске планове. Из Веограда се јављало страним новинама, да је Друштво Св. Саве „основано