Отаџбина

11 А П Р Е С Т О Л У

45.

— Ко си ти ? — упита га најзад. — Ја сам са ФрајхоФа, Валпургии ујак ! — Добро, изађи пред кућу иа ме чекај, ето мене одмах ! —■ Чича оде а Гунтер прибра сву своју снагу да још једном уђеV собу да се извини. јер га зову једном опасном болеснику. Он није знао да ли ће то моћи мирно казати пред онима, којих се тај болесник тако много тицаше, али се надао да ће моћи. Срећом наиђе Бронен са својом невестом из баште. — Ха, баш добро — викну им на сусрет — Паула, пошља ми из собе мој шешир, а ви драги Вронене извините ме код Њихових Величанстава, ја морам овога часа једном тешком болеснику. Само вас молим да се од тога не прави узбуна ; ти ћеш Паула рећи мајци тек када пођете кући да се ја ноћас нећу вратити дома ! — Зар не би могао Сикстус отићи место вас ? — упита Бронен. — Не. Молим вас не питајте ме ништа више. Сутра ћу се вратити кући, или ако не могнем, доћи ћу на ручак код слапа ! Гунтер одјури са чича Пером. Само се један пут окренуо те погледао сјајно осветљени мајур и помисли на оне људе што тамо седе ништа не слутећи. Како ли ће се они тек запрепастити од онога, што је њега тако силно зграбило. До своје куће он се врло површно разговарао са чичом ; он нарочито није хтео ништа изближе да упита, јер нијезнаода ли неће његови одговори, ако их чује какво прислушкивало, пре времена ироказати тајну; он је још имао муке да целу ствар самоме себи објасни. Тек близу своје куће упита Гунтер. — Шта је болесници ? На шта се жали ? — Она се ни нашта не жали, само је у ватруштини, а већ кашљуца поодавно. — Је ли при пуној евести ? — Као и свагда. Само по кадшто у сну викне »викторија®. Тако бар каже Гундела. То је знате моја кћи ! — Добро, причекај овде — рече Гунтер. — Ја ћу ти послати штогод да једеш и да пијеш, само немој никоме ни речи казивати ко те је послао ! Корнелија је седела крај свога слепог рођака те му нешт читала. Он јој беше испричао ужасе града у алпима. Шта је у његовом срцу било, то није причао. Скоро читав дан беше преспавао. Сада беше опет свеж и одморан. Корнелија се уплаши кад је угледала свога оца, али он је брзо умири. За час беше његова ручна апотека готова и натоварена на мазгу. Гунтер јахаше, а чича