Отаџбина

ЈЕДНА НОБА БОЈ1ЕСТ „Ј?БИЛЕ7М" Као да нпје било доста нових физичких и умних болести од којих страда наша генерација, као да није било доста подора што их почипи с једне стране инФлуенца и њене наопаке последице, а с друге новинарска болест, од које впше нико није сигуран у Србији — ото нам дође у по::оде и једна нова напаст, једна морална слабост, за коју се до .сад бар у Србији није знало. То је слављеничка, јубилеумска болест. Она одавно грасира по Европи, али у српском народу, хвала Богу. није јој бало трага. Сваки је радио свој иосао како је умео боље и савесније, али никоме није ни у сну пало на памет, да због тога приређује јубилеје и да њима узпемирује своје ни криве ни дужне суграђане. Од српских градова први се разболео Нови Сад, који онда беше сриска Атина. Тамо стадоше приређивати бакљаде, беседе са балкона или са прозора, банксте итд. Није ни чудо. Тамо је сваки младић, који јен аписао какав покушај драмски, одмах од услужних пријатеља и другова прокламован за „српског Шекспира«,за тоје он опет своје пријатеље који су написали неколико лирских или епских песама, прокламовао за српске »Шилере®. Направи се читава компанија »БођГв Еисћ ћпМег^-а, која је за неколико година створила толико славних и заслужних мужева у нашем народу, да је просто чудо, како поред толиких »ђенија" нисмо освојили свет, него оетасмо у сваком погледу шврће, који смо и били. Неоиазно, као и Филоксера, увукла се јубилеумска болест из српске Атине и у српску (немо'те да се смејете) Шпарту. Прва жртва њена беше некакав писар у мин. Финансије, привреде, где ли Он је једног дана разаслав свима славним мужевима, у сриској Шпарти, своју визиткарту у куверти. На посетници беше литограФисано његово име, а испод тога бешс написано: »сетиће се 15-ог ов. м. у кругу својих пријатеља да се тога дана навршило десет година његовог скромног књижевног рада«. Ништа више. Јес, ал чик немо' да одеш и да не честиташ у кругу пријатеља његових ту скромну светковину тога још скромнијег »слављеника" ! Ако баш немаш срећу да си лични познаник тога скромног слављеника, ти мораш, већ из учтивости, што је он и тебе урачунао у славне мужеве Шпартанске, написати му бар писмо, како јако жалиш што ти силни послови не допуштају и т. д. да му лично честиташ тај у српству епохални догађај, да је један регки Србин доживео своју