Отаџбина

500

ЧЕТИРМ ПЕСМЕ

Милош је наредио те је ту робље турско лепо нахрањено, рањеницима турским очишћене и превијене ране, па су сви, снабдевени с путном храном. испраћени безбедно. Турцима у Ужице, а Милош се је са српском војском, и са своја оба топа. вратио у Чачак, где је могао приспети на Видов-дан 1815 године. ЈС. р. ЈТ ротитх ГЕНЕРАД

ЧЕТИРИ ПЕСМВ К;А<ЛИФЕ абу-е^д-рахмана Кад је Абдала-бен-Али, за љубав калифског трона, На ужас Азије целе и древног Вавилона Потомке ОмаЈида на гозби поклати дао, Од страшног његовог ножа један је умаћи знао. Омајид-Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип к'о стрела наже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре ширећи снажне. Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид Рахмаи искрсну једнога лета. Мухамеданске мавре он жпво скупљати пође, Обори калиФат стари и иа трон кордовски дође. За мудре његове владе процвета Кордова славна, Да јој ни древни Багдад ни Гасна не беше равна. Царици Шпаније плодне синуше велики дани ! Шарене, богате лађе и силни каравани На њене базаре много стизаху свакога дана, Из Андалузије даљне и жарких аФричких страна. Природа оживе чпсто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра. Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И све, што Вога хвали, весело беше и сретно. По Рахман не беше сретан. Делећи радости свима Он није могао често да радост подели с њима: