Отаџбина

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ

Јер спомен на мрачну ирошлост њега је мучила чеето, II он је тражио тада угодно и мирно место Да души олачша само. Са хума, обраслог травом, У врту расла је палма са својом лиснатом главом. Њу је калиФа Рахман бежећи понео собом Када га Абасиди хтедоше венчати с гробом. Под њом је калиФа нежни, уморан од дневна рада, Сањао завичај мнли и своја времена млада : 5 једноликоме шуму широких палмових грана, Он је слушао поздрав младости и цветних страна Где плави ЕуФрат тече. И тако, у ноћп касне, Он песме певаше ове, уз удар сантуре гласне. Када сам прошлога лета за топлу Африку иш'о, И узгред Кордову, Кадикс. и прибрежја обиш'о Случајно и ове иесме набавим на путу тада, II ја их преведем с пажњом и, ево, штампам их сада. I. 3 А В И Ч А Ј Кад поноћшт поветарац пирне, И с Алгавре мирисе донесе, У сред мрака и поноћи мирне Мисао ме у прошлост однесе. И ја сањам опустеле дворе Где детпњство сахрањено спава, Где спокојно Арављанско море У даљине неме ишчезава. Тамо мирта, у вечери касне, Слатким шумом о љубави збори ; Песма грми уз сантуре гласне, И усклик се но пустињи хори. Ту источник хладном струјом тече, II ружица сладосно мирише, И пурпуром украшено вече Благим миром и топлином дише. Мила поља и долине цвегне, Божје сунце иек' вас вечно краси, II да штедро никад се не гаси Над пољима Арабије сретне! ОТАЏБИНЛ. КЊ. XXIV СВ. 96. 33