Отаџбина

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ

503

IV, П А Д М А У Алхазарскоме врту висока палма се диже, Из мога завичаја. У жарки, летњи дан С Алгавре прохладни ветар лелуја њезине гране, И она снева сан : Под њеним кореном слатким пустињски источник шуми, Око ње пешчано море и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази туда и струју ледену пије, И џигит пролеКе с коњем и бели башлик се вије, И копље високо блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, 0 мазгама пролазе туда тражећи добити своје ; 0, они не појме сладост чудесних санова твојих, Сирото дрво моје!

Столећа древна су прошла од Рахманове владе: Боабдил побеђен беше и славна Кордова паде. Под Арагонским мачем јекнуше дубраве родне, И ножар обузе села. вароши и земље плодне Бришући спомене древне. Но тужне песмице ове, Нађоше у једном двору Алхазра који се зове. За владе Манојла Сретног и њих су на јавност дале Две старе, учене куће Переса и Гонзале И њих су певали тада веслари шпањолски тужно, У тихе, звездане ноћи, бијући веслима дружно. 22. Фебруар. ЈЗојистЛАВ