Отаџбина

48

НА ПРЕСТОЛУ

Он сам леже у сено ; беше тако уморан како никада у своме животу, као да је испребијан ; али није могао никако да се смири, него сиђе доле и стаде код прозорских капака прислушкивати. Међу тим Гунтер сеђаше код болеснице. Она се превртала тамо и овамо, али не отвараше очију , и јаре крај њених ногу заспа опет. Гунтер беше уклонио свећу из собе и сеђаше у мраку. — Свиће. Ја хоћу да видим дан ! — викну Ирма на једанпут па се подиже. Слаб зрак светлости продираше кроз прорез на капцима. — Хоћу да видим дан ! — викну Ирма још један пут, и чича Пера споља расклопи прозорске капке, који беху само прислоњени, Читава река .светлости јурну у собу. Ирмино лице обасја необичан сјај. Она пружи Гунтеру обе руке. Он их прихвати у своје, а Ирма му ах стаде љубити својим грозничаво врешм уснама. — Ти си урадила велико дело — рече Гунтер. — Ти си показала снагу, којој се ја дивим. Држи је чврсто ! — Хвала ти. У теби, долази ми мој отац. Метни твоју руку на моје чело ! — Ја полажем моју руку на твоје чело и у духу оца твојега благосиљам те, а овим пољупцем уклањам с тебе све што ти је тешко. Ти си слободна! Ирма лежаше мирно; Гунтер држи своју руку на њеноме челу, а на пољу расте јутрења румен, и први сунчани зраци позлатише целу собу. За тим Гунтер изађе и донесе Ирми један лек за окрепљење. Она одмах осети да јој је мало лакше. — Ја знам да ћу сада умрети — рече она јасним гласом. Срећна сам што сам свесно живела и што могу при свести умрети! Она предаде Гунтеру свој дневник и рече да има само једно да и.змсни. Не жели више да се сарани онде, где је записала; чича Пера зна које јој је место било најмилије. Ту нека је укопају, и нека њен гроб ни чим не обележавају. Гунтер беше некад рекао да је многоме човеку на издисању држао руку, али крај таког самртничког одра, као што беше Прмин, још се никада није десио. 1 7. — Знала сам ја да ће тако бити ; слутила сам ја то! — кукала је Валпурга када јој Франц донесе глас да је Ирма опасно болесна. — Слутила сам ја да нам се она са бачије неће вратити! — и тако плачући, крхала је руке, па онда клече пред столицом. па загњури главу међ прекрштене руке.