Отаџбина

НА ПРЕСТОЛУ

49

— Ту не помаже кукати и запомагати — рече Ханс и метну јој руку на раме. — Устани, та ти ниси таква иначе. Ходи, ваљда неће бити тако зло, а најзад бидо како му драго, сада није време за кукање, сада ваља радити ако се што може учинити. — Шта могу да ја учиним ? Шта треба да радим ? окрете Валпурга своје уплакано лице Хансу. Он јој поможе да устане па онда рече: — Па Франц вели да има некакав доктор с апотеком горе на бачији. Да ручамо па да идемо и ми горе да видимо шта је и како је! — Бог с тобом, та ја не могу ни крочити, мени су одсечене ноге до колена ! — Па онда остани ти дома, ја идем сам ! — Шта, да ме оставиш саму ? Па шта да радим ја кукавица сама ? — То ја не знам. Лези у кревет, можда ћеш заспати ? — Какав кревет, какво жалосно спавање ? И ја ћу с тобом па макар знала успут умрети ! Хансу беше на врх језика да каже, како се она таквим речима греши о себе, о њега и о децу, али он само одби руком, к'о вели не мора све на друм што на ум. Кад жене отпочну кукати, онда не знају шта говоре. Ханс донесе својој жени стајаће руво, јер она Је била тако .збуњена, да није знала где је што, ни како се што облачи. Ханс се показа као прилично ветта слушкиња. Оамо кад дође до других ципела он рече: — Е, већ обути се мораш сама ! Кроза сузе осмехну се Валпурга на њ. Она сада тек опази колико се он мучи око ње; свежим гласом она рече: — Сада могу, Ти си ми помогао. Сад осећам да могу ићи! Ханс нађе свој планински штап, торбу и шешир, положи све то поред себе и нареди да се донесе ручак. И Валпурга је морала да седне за сто; али је мало јела. Напротив Ханс је имао врлину да у свако доба може добро да једе ; и он је јео тако својски, да му се на лицу могло прочитати: како човек, који се добро наручао, може лакше поднети ма му се што десилоПошто се добро најео, одсече још добру комадину леба, метну _је у своју торбу па устаде. Децу предадоше првој слушкињи, а наредише и једној надничарци да остане у кући, па онда пођоше. Беху већ прилично одмакли, док ето ти Бургаје где трчи за родитељима и виче:

ОТАЦБИНА КЊ. XXIV. СВ. 93.'

4