Отаџбина
50
НА ПРЕСТОЛУ
— И ја хоћу с вама, и ја хоћу да видим тетка Ирмгарду! Шта да се ради ? Да је пусте саму да се врати кући не иде, да се једно од њих врати с дететом до куће, ни то нису хтели. Ваљало је дете повести собом. — Ниси добро дете, баш ни мало не слушаш. Ето видиш, сада треба и тебе да носим, а ти ниси више мала ! — рече Валпурга, па узе дете у наручја. Ханс климну главом. Добро је то што ће и дете бити с њима, јер ако св најцрње догоди, његова жена неће моћи тако беснити као да је без детета. Валпурга, која је мислила да се неће моћи ни сама држати на ногама, сада је носила и.себе и дете и снажно корачала. — Сада пусти Бургају да трчи мало — рече Ханс — а када се опет умори, ја ћу је понети ! Докле је ширина пута допуштала дете је ишло међу њима; где беше узана путања, ту је дете ишло напред, али они због детета слабо одмицаху. С тога Ханс уге Бургају у наручје, и она наскоро заспа. Валпурга поче тихо: — Сада ти морам рећи Хансе, ко је наша Ирмгарда, сада ми мораш помоћи сносити тај терет! — А ја ти и опет кажем да нећу да знам. Ако остане жива, треба она сама да ми каже, а ако умре, можеш ми и после казатп! — Ако умре? Да није већ — викну Валпурга. — Ти знаш више но ја? Теби је Франц сигурно на само.... — Франц ми није ништа рекао што ти ниси чула. — Па што онда говориш о умирању? — За то, што опасно болестан човек може ласно да умре. Смири се, молим те! — Јес, јес, само ја не знам је л' ово шума, шта ли је, ја не видим ништа. Стани мало. Ја погађам који је доктор код ње. Он њу познаје. Па ће и други људи доћи који је знају, па и онај, што је ономад у нас био, он је њен брат , па ће сви доћи, па ће нам одвести нашу Ирмгарду! — Ако је она при чистој свести, па пристане да иде, шта ми ту можемо — утишаваше је Ханс. — Али то ти кажем, док се она толико не опорави, да може сама казати своју вољу, дотле ми јс се неће нико дотаћи. Ја сам Ханс, ја сам је узео под своје, и ја је не дам дирнути. А сада тебе молим, немој ми ништа кварити, него треба да ми помогнеш. Ти знаш, кад ја нешто кажем, онда је тако и није друкчије ! — Знам, знам, ти имаш право ! — пристаде Валпурга, и мужевљеве речи као да јој улише нову снагу, јер се попе уз једну