Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

525

шњеви атлаза. на зидовима велике слике Краља (у гардијском) и Краљице (у сељачком оделу), Престолонаследника, Доситија, Вука и Даничића. Елегантне завесе, огледаиа, један дуварски сахат, једна чудновата историјска карта, сто за писање и столови пред канабетима. Поред бироа једна готска столица за реФеренте. Чим сам видео ту кокетну канцеларију и нехотице сам помислио на најг.ећег кицоша међу мојим «претходницима" , и ако су и филолози и педагози, после и пре њега били људи од укуса. Улазећн у салу упитах, да ли је г. Министар Гершић јавио у колико ће сати доћи Одаџија ми рече да није. Упитах када обично г. министар долази ? „Пред подне», рече одаџија и затвори врата. Шта да радим ? Како ће стари чиновник отпочети да ради пре него што му се «прописно преда» дужност? Да причекам. Ваљда ће Гига данас по изузетку раније доћи. На бироу нађох неколико депеша и писама, и зачудих се кад видех да су на ме лично адресована. Врло добро, имаћу с чиме провести време докле Гига дође. Прва депеша беше из — Лондна к Неаг11у соп§та(чкЦЈопев" од добрих познаника, приликом мога кметовског путовања по Еврони. Друга беше из Варварина од рођака, који ми честитају «положаз» и желе да оправдам благовољење Краљево и жеље свију оних, који ме познају. Трећа беше из Будимпеште од једне духовите госпођп и колегинице на перу «Ехсе11еп2 1'геи1. 1геић 1'геи1; тЈсћ». Четврта беше из Раче, од једнога лекара, који ми «из свег срца честита мпнистарство». У петој. из Ниша, један фиии ОФнцир честита ми «узвишени» положај. Шеста депеша ме наљути. Један младић, који у депеши сам признаје да сам му био учитељ, добротвор, «који је њега, једног сиромаха, потпомигаО и на пут извео", тај младић, који ми је за све то платио тиме, што је залудио, преварио- и упропастио једну поштену девојку, која беше гувернанта код моје деце — тај господичић има образа