Отаџбина

МОЈЕ МШШСТРОВАЊЕ

533

Пзгледа ми да је Савушка синоћ био у истом стању као и ја ноћас, кад сам гшсао ону моју депешу ! — Какав општински закон? А они «запети револвери?» — А ова депеша ? Ја узех да видим шта има у тој депеши. Команданти аустроугарских гарнизона из новопазарског санџакај, јављају својој претпостављеној власти, да се некакве црногорске чете спремају да упадну у Србију, да се турске трупе концентришу итд Ми се погледасмо. Ђенерал се смеши па рече : — Дајте ми, молим вас, ту депешу ! — прочита и стргга је у џеп од блузе. У онај мах ја сам мислио да је министар војни за то узео ту депешу, да нареди све што треба на граници ужичког округа. Тек много доцније казао ми је разлог , са кога је узео ту депешу. «Хтео сам — вели — да добро разгледам ту хартију, јер, знаш, има враголана, који узму бланкет за депеше па на њему измисле какву шалу, али тако удесе и нумере и све, да човек мисли да је то истинска депеша." Па зар оно није била истинска? «Не бих се смео заклети«. Ја разрогачих очи. «Па што ми ниси казао да наредим истрагу у телеграфу?" — «Којешта, зар ти мислиш да се таквим шалама само телеграФисти баве?» и погледа ме тако, да сам се скаменио од чуда.... Али. као што рекох. ово је било много доцније. Онда. 15-ог Априла пре подне, нпкоме није ггало ни на ум, да посумња у истинитост те депеше, јер ми председник, кад сам се оираштао, полазећи из његове канцеларије, рече да наредим ноћну службу на свима стацијама , које имају само дневну службу, а које су нужне за директну везу између границе ужичког округа и Београда, и ја сам, вративши се у минис -тарство просвете, пре свега зовнуо комисара телегра .ФСког из привреде, те му издао ту наредбу. Док сам то свршио } стиже и Гига. У једној руци шешир, у другој марама. Брише зној с чела. Мора бпти да је хитао, само да па време стигне. ОТАЏКИИЛ КН>. XXIV <!И. 96. _