Отаџбина

546

МОЈЕ МИНИСТРОВАЈБЕ

тога кредита одређено на спремање наше изложбе по рударској струци, управо за наше сопствено проучавање рудног блага Србије. У том циљу, он је целу краљевину поделио на четири рударске области, па је за сваку од њих одредио по једнога рударског енжењера (како је свега тројицу имао на расположењу, то је за једну област морао сам себе одредити), као рударске комисаре, којима је израдио врло детаљна упуства за рад. Из тих упутстава видео сам : да је циљ предузетога испитивања, да како нашем, тако и страном кагшталистичком свету изнесе минерално благо наше земље , бар у оној Форми, која ће их моћи живље заинтересовати и створити могућности да се ови обилати извори отворе, те да што пре и што више послуже повраћању благостања у земљи, да даду накнаду за новчани мањак у нашем народном кућењу, који се појавио услед оиадања цене свију пољопривредних производа. Зло сам прошао с инФормацијама из најважнијег одељења овога министарства, онога, које се некада звало одељење «промишљености», а данас се зове одељење за трговину, радиност и саобраћај, које дакле обухвата велики део наше народне привреде , коме је задатак да унапређује трговину, занате, индустрију, целокупни трговачки саобраћај, најважнији део у овоме: кредитни саобраћај, да ствара разноврсна привредна удружења итд. Начелник одељења беше у комисији, мислим у Лзубичеву. Секретар, који га је заступао, један од проФесора укинуте пожаревачке пољопривредне школе, учинио је на ме врло непријатан утисак. После првог његовог реФерисања знао сам : да је то један од оних канцеларијских меблова, на које се сваки шеФ тако навикне, да не може без њега бити, макар и не био баш најчистији, а већ што се тиче мериторне стране његовог реФерисања, ја сам само запамтио две речи , које је он употребљавао после сваке запете у говору. Те речи беху патетично