Отаџбина

МОЈЕ МПНИСТРОВАЊЕ

547

изговаране: «господине министре !» Сладак је био каг> мед, али мене од меда одмах заболи трбух ... По томе блаГоглагољивоме и слаткоустоме екс-проФесору ја не бпх ништа сазнао о иословима и заводима његовог одељења. да није било једног интелигентног писара, г. Кандића , који ми је доцније саставио, у име одељења. опширан рапорт, из кога ћу ја овде, потпуности ради, забележити само најважније нодатке. Што се тиче иницијативе самог одељења, нађох само једну комисију са задатком, да изради законски пројекат о томе, на који би начин држава и општине подмиривале своје потребе земаљским производима. У ту комисију беху одредили ио једнога члана и министар војни и министар Финансија. Из привреде беше, наравно, одређен онај «проФесоре моја медна уста». И ако би та комисија имала озбиљно да ради неколико месеци. па да може ноднети употребљив елаборат, оиа се још не беше ни састала читаве месеце, пошто је одређена.... Доста је што је наименована ! Од државних новчаних завода, који стоје под надзором овога министарства, најважнији, управа Фондова, налази се у жалосном стању. Тај једини наш пољонривредни кредитни 'завод готово и не Функционише више, он давно не одговара више своме задатку. Шегови капитали раздати су на зајам, махом по парошима, па се врло тешко и неуредно враћају. Услед тога остала је управа Фондова без новаца, те не може више да даје зајмове, или их исплаћује на неколико година после одобреног кредита. Покушавало се да се помогне ((Обвезницама«, али је покушај испао не може бити горе, Полицијске власти не утерују неплаћене интересе и отплате управиних дужника. Чак ни судске пресуде за продају презадужених имања не извршују се. А и ко ће, ђавола, на тобош иродавати скоро пола Србије'Ј То би била страховита катастроФа , нарочито сада, када је цена непо-