Отаџбина

МО.ЈЕ МИНПСТРОВАЉК

555

— Дајем вам реч, гсхмгодине, да то питање неће више никоме служити на «увеселеније в ако ја, као министар.доживим нрву народну скунштину којајена реду. — Друго што бих имао предложити ради првог циља то је: да се стане на пут отварању нових ђумрука по унутрашњости, и да се укину такви ђумруци, који сада постоје као што су : јагодпнски, крагујевачки и нншки. Ти ђумруци не само што потпомажу децентрализацију наше трговине, него и олакшавају дубље продирање страних Фабриката у земљу. Њих би ваљало укинути и са чисто Финансијског ^гледпшта , јер би било више гараитије за правилно утицање ђумрука п царинских прихода. Док је г. Антула говорио ја записах на једној артији пред собом «Ниш. ђумрук». Учини.ш ми се да о томе ваља још кога да прииитам. Г. Антула настави : — У други правац долазило би : Прво. Добро смишљена и добро вођена тарифска. иолитика ., нарочито у ово време, кад ступамо у везу са страним државама за директне тарифе. Са тога би требало да се тај посао обави врло опрезио, да се уговори закључе на што је могућно краће време, како би се омашке. које би се у у практици показале, могле за времена да исправе! — Молим вас, господине — уиадох му ја у реч да видим имам ли ја права да се пачам у тариФску политику — п тражећи по столу закон о устројству министарства народне привреде додадох — јер мени се чпни то је надлежност мога пријател 5 а Крстића у министарству грађевина. који прави такве тариФе, да наше рабаџије још врло успешно конкуришу државној железници ! Кад нађох закон, ја се запрепастих кад видех да по члану првом, тачкама а) б,) и в) управо привредно министарство је и позвано да решава тариФска питања железнице !... Записах одмах да упитам министарство гра-