Отаџбина

556

МОЈГС МИИИСТРОВАИ ј Е

ђевина на основу кога закона оно ради тај посао, и ако ми одмах беше јасно. да је ту енергија железничких управљача отела једно ноље рада од индолентнпх управљача народне иривреде. Г. Антула, као да је прави Немац, не да се ни чим истератп из концепта. Оп је мирно чекао док ја нађем и запишем што ми треба. па онда настави : — Друго. Прииремање материјала за израду оиште царинске тарифе ио тежини, а никвмо по вредности, према захтевима наше привредне иолитике, те да, по истеку садањпх трговинских уговора, будемо у положају да са више спреме дочекамо прилике, које тада наступе. Закључивање нових тргог инских уговора и израда тариФа за железнички саобраћај, треба да пређу у надлежност минис.тарства привреде, и само Формални део, после свршених преговора и етииулисанмх угодаба, да се остави министарству спољних послова ! •Ја му ћутећкн показах закон о устројству министарства привреде, у коме бејах обележио плавом гшсалжом дотично место. Он се насмеши, климну главом. на настави: — Треће. Ако се хоће да стварају нове гране индустрије у нашој земљи. онда ваља да се имају у виду баш оне. које имају највише услова да усггсвају и да се један пут престане са давањем коицесија на досашњи начин. Од свију концесионара без разлнке, који не одговоре својим обвезама, ваља. без одлагања и иоговора, најенергичнијим путем одузети концесије, чим се пријаве с молбама за обнову и продужење, те дати доказа да се збиљски хоће оно што се хоће. На тај начин, држнм. дошли би нре до озбиљних реФлектаната, и стали бп на пут данашњем торбарењу по светским пијацама са концесијама добивеним у Србији, торбарењу, које само днскредитује наша нодузећа у очима озбиљних људи и капиталиста у Евроии! —