Отаџбина

МОЛЕ МИНИСТРОВАЊЕ

— Молим вас , мени се чини да су те концесије давате и до сада краљевским указом, по саслушању целе владе ? — Да, и при свем том што су давате и капом и шаком, ^о сад би их се куталисали, да неки министри привреде нису простим претписом продужавали те концесије но неколико пута и ако концесионари нису нн једну своју обвезу према држави испунили , продужавали само за то, не би лн ти светски пробисвети нашли кога да му продаду своју концесију, јер њима и није никада до подизања некакве индустрије у Србији, већ до самога ћара на продатој концесији. — Будите уверени, господине, да ћу ја добро очи отворити, кОме будем давао концесију, и да нећу ни једну продужпти без Краљевског указа и мотивације у њему, за што се продужује! — Ја сам уверен о томе. На реду би било да вам говорим о отвар&њу нових извора на иољу рударства. али срећом за то поље имате начелника. који ће вас моћи боље обавестити но ја. Једино што ћу приметити, то је, да заштитите ироизводњу угља из домаћих мајдана тиме што би се у опште стављале препоне трошењу страног угља у земљи. а с друге стране давале за домаћи угаљ замашније олакшице на нашим пругама за свожење из рудника на железничке. дунавске и савске станице. а по потреби и за пзвожење у Солунско пристаниште. Ове и овакве мере, држим, да ваља предузети, ако се хоће да помогне нашој трговини у опште. С обзиром на то, што треба Београд да буде центар, ваљало би одмах отпочети са стварима. које су, тако рећи, сазреле, а које воде тој мети. Овде мислим на подизање ак ционих обора за смештај свиња у околини Београда, по шаблону штајнбрушких. По тој је ствари рађено и, ако се не варам, акта се налазе у министарству, па би ваљало само узети иницијативу у своје руке и наставити отпочети посао. За почетак, ' мислим, да би капитал од 250—300.000 динара