Отаџбина

570

ПРЕОБРАЖЕЊА

из пете... из четврте... а, може бити из треће, моћи ће ђеца у богословију... У тај мах затандрка звонце, те стаде тутањ поврху нас, пак низа степенице слети гомила ђачића у плавијем хаљииама, а за њима четири младића у мантијама. Св» уђоше у једну приземну собу, а за њима двије слуге унесоше на штицама здјелице каве и гомилу крижака хљеба. Ми се згледасмо, чудећи се како то они поштују господина економа, а он се насмија преко воље и рече : — «Шта ћеш им! Сад су као пси из вежња! Тек дошли од кућа, а школа почиње тек у четвртак!» Па оде и он у трпезарију, оставши отворена врата. Наши старији збише се пред тијем вратима, а ми за њима, па, видећи да нико не брани, уђосмо. Бјеше то дуга и уска соба, са два прозора к улици, На стијени у зачељу, икона св. Саве. Од ње до окана протегао се сто, а са стране му, клупе. Пошто један мршави богослов очати молитву, посједаше сви, те се за њеколико чујаше облапорно жвакање, али до мало опет се диже граја, коју господин економ својим непрестаним пс-кањем није могао утолити, али коју пресјече слуга са три голе рјечи: — Долази господин ректор! Уђе свештеник средњега раста. сух, риђе прогрушене браде, која му покриваше и јагодице. Он тисну палац иза новог црвеног појаса, пак својим оштрим погледом премјери свијех, од економа до једнога ђачића. што се једва видио ива стола, па онда снажним гласом искара их и заповједи им : (( Одмах горе ! Књиге у шаке и да се живи нијесте чули, срам вас било!" —- Као утваре изађоше један за другим, то толико што се зачу мало тутња уза степенице. Сад се ректор поздрави саљудпма, пак стаде распитивати за свакојега од нас, како му који приступасмо окоштој и рутавој руци. По што се још на по се поразговори с поповима о њиховијем работама, извади испод појаса златан часовник гледнувши на њ, за,