Отаџбина

532

П Р Е О Б Р А *<К Е Њ А

махом све отуђено, те се само чујаше талијанска ријеч. У њеко доба звоно огласи. те се разиђосмо по собама. У првоме разреду бијаше нас око шездесет Гладун је заводио ред. те нас Влахе поређа у двије клупе по сред собе, како ћемо мање издржати поплаву, која ће се ширити с плећи и с груди. При прозиваљу готово сва презимена свршаваху на «нћ». Послије тога иреписасмо распоред: латинског језика у недјељи осам часова, талијанскога шест, српскога два, математике три птд. По што се и то сврши. гладун нас уврста иред кућом два и два, за нама се придаде другп разред, такође дуга врста, трећи краћа, и све то мање, док осми поста куоаст регшћ У тој ирилици видјесмо све ироФесоре. Од њих бијаше, ваљда, десет католичких иопова, па онда четири пет средовјечних људи, којима ио лпцу п пона шању ћаше боље доликовати да су жандари, па два три као наш гладунић Дугачки низ помиље, пак се усука у старинску цркву св. Кршевана , која је сад прндана гимназији, те ту преслуша мису н тедеум. Од тада је живот нас сјеменараца извијао се и савијао са њеким редом . као гвоздена цријева у утроби старе клокотуше, која показиваше часове у нашој библиотеци. Ево како. Раднлјем даном: јутрења, кава, школа, кратки одмор у обору, ручак, шиленцијо, школа, вечерња, чреда_, вечера. снавање Од тога узети школу, па додати летурђију и још комад шиленцмја , тада нмаш ред . по коме се живјело свечаником. Видећи колико се тражи из латинскога, колико ли се он препоручује, како се хвале ђаци који су у њему шшредни, ми се одмах увјерисмо, да је латински језик наука над наукама. И ми у нашим главама дијелисмо људе на двнје велике гомиле, — на оне који знаду тај језик, и оне који га не знају. Међу ове пошљедње сиадаху : економ, кувар, двије слуге, четири богослова, сви наши сеоски попови, трговцп итд., а међу прве : владика, архимандрит конзисторијалнн (родом сријемац), два про-