Отаџбина

56

НА ПРЕСТОЛУ

Невеста онога човека, којн је Ирму волео, и жена онога са којим се Ирма волела, сеђаху једна поред друге возећи се, да што, пре стигну њеном самртничком одру. Тек у вожењу беху дошли к себи. Валпурга је причала. 0 мирном и једнаком животу Ирмином на Фрајхофу није се имало шта много причати; у то.шко се више Валпурга зауставила на причању свог ујака, о њиховоме путу у престоницу, и како су ишли пред краљевски летњиковац да виде Краљицу и принца. Гушећи се често од плача, она је за тим причала како је Ирма неговала њену мајку у последњој болести, како је њена мајка све знала, па је ипак у своме последњем часу Ирму благословила. Краљица држаше једном руком мараму на очима, а другу пружи Валпурзи. Што је она даље причала, то је Ирма све чистија и светија излазила из те приче. Краљица се окрете Паули па рече: — То је живот у смрти — за то треба недостижног јунаштва! — И у наше дане има светаца — рече Паула. — Све што је ма када било лепо, велико и узвишено у свету, све се то за цело још налази у њему, само рашгркано и сакривено ! Из сред скорашњег бола, који је рио у Краљичином срцу, засветлише очи Краљичине. Она погледа Паулу и помисли: Гунтер није више узате, алиће од сада оно, што је најбоље у њему, бити увек уза те у његовом детету. Јога једном морала је Валпурга да прича о оном јутру на језеру, за тим је описивала леие радове Ирмине, али на брзо опази да је Краљица више не слуша, иа умуче. Ћутећки наставише пут. Кбник беше свршен. Појахаше коње.

Наскоро, пошто се Краљица извезла, вратио се Краљ с Броненом из лова. Они беху пуни свежине и снаге, и Краљ упита да ли је Краљица већ отишла слапу, јер она беше рекла да ће раније тамо отићи да црта. ГроФица Бринкенштајновица беше у таквој забуни да, првн пут у животу, беше изгубила присуство духа. И она за цело осећаше пристојно саучешће за судбином Ирмином, али — кад је скривена живела, зар није могла скривена и умрети? Што ће ова нова раздраженост и узбуна? Она је махала главом не поимајући те каприциозне људе, који нису прописно ни мртви, и ако су давно> оплакани и заборављенн.