Отаџбина

ана карењина

607

ше му иријатно, и ако га бешс стид да то призна. Пријатно му беше с тога, што и она трпи, која је бпла узрок што јеонтолико страдао, а опет има наде да Ке оздравити. Али кад је Степап Ар-= кадијевић почео говоритн, за што се Катица разболела, и кад помену име Вронскога, убовин га прекиде. — Ја немам никаквог права да сазнајем породичне тајне, а право да ти кажем, и не интересујем се за ших ! Стеван Аркадијевић осмехну се једва приметно, јер беше уло3110 тренутни израз лица Љовиновог, који му тако добро познат беше. Љовин постаде толико натмурен,■колико отоич беше весео — Јеси ли ти свршио погодбу са Рјабининим за шуму ? — Јесам. Цена је прекрасна. Тридесет и осам хиљада. Осам хиљада одмах, а остало у годишњим отплатама за шест година, Дуго сам се мучио са том продајом. Нико не да више ни паре ! — То значи. да си ти ту шуму, просто поклонио — рече Љовин мрачно. — Како поклонио?— насмеја се Степан Аркадијевпћ доброћудно, знајући да сад Љовину ништа неће бити прасо. — Па тако, јер свака десетипа те шуме вреди барем пет стотина рубал.а — рече Љовин — Е, виш ти великога ссоскога газде — рече Степан Аркадијевнћ нталећи се — како он с подсмехом говорп, о брату варошанину. А кад дође до посла, чаршинлије 1'а опет боље ураде. Веруј ти мени, да сам ја све добро срачунио. Шума је врло добро продана, тако добро да се бојим да се купац не пишмани. Та то нису дрва за грађу, него за огрев. Нема тридесет сажњева на десетину, а он ми је дао по двеста рубаља! Љовин се само презриво осмехну. »Знам ја — помнсли он те чаршин.шје, што у десет година два иут прођу кроз какво село, па се после размећу, са по неким сељачким изразом, и ако му не знају смисла. Није грађа, ао 3 0 сажњева на десетину\ Уби ме Боже ако он зна шта је то!" — Јес' чуо? — рече за тим Љовин гласно — ја не знам како се пишу акта тамо у твоме надлештву, и ако ми што затреба, ја ћу доћи да тебе упитам. А ти мислиш, да имаш цело шумарство у маломе прсту, је ли? Јесп л' ти избројао грмове у твојој шуми? — Како, да бројим дрва у шуми ? — насмеја се Степан Аркадијевнћ, желећи да извуче свог пријатеља из његовог рђавог расположења. — Ко може пзбројати звезде на небу и несак у мору ?— Е видиш, Рјабинпн може. И ни један купац неће купити Ш У М У, Д° к У њој не преброји грмове, оснм ако му неко хоће да ноклони шуму, као ово ти. Ја знам твоју шуму. Сваке године био