Отаџбина

А И А КА1 Ј Е111ША

609

5 шавши у кабинет, Рјабинин се стаде оевртатп по навици да види где је икона, али кад ју је нашао, он се оиет не прекрсти него стаде гледати ормане и раФове пуне књига. Он се и сада презриво осмехну и махну главом као и због шљука, јер овде већ не може бити ни сумње, да све те књиге не вреде нп луле дувана. — Дакле, шта је? Јесте ли донели паре? — упита Облонски, — Оеднте! — За наре неће валити. Ми смо дошли ради виђења и разговора! — Шта има ту још да се говори ? Та седите! —• — То можемо — рече Рјабинин и седе не може бити незгодније за сесе. — Ваља да попустите, кнеже, од ваше цене. Грехота је, бога ми. А већ наре су спремљеие до последње копјејке. За новце нећете чекати ! Љовин беше међу тим склонио своје ловачке пушке у орман и беше пошао на врата, али кад зачу последње речи Рјабининове, он стаде. — И тако, оде шума цабе! Доцкан је он дошао до мене, а ја бих му већ казао шта она шума вреди! Рјабинин устаде и ћутећи а смешећи се одмери очима Љовина од главе до иете, иа се онда окрете Степану Аркадијевићу. — Знате, Константин Дмитрић је врло велика тврдица. У њега не можете ништа кунити. Ето погађао сам у њега пшеницу, грдне сам паре нудио, па ништа ! — А што да вам иоклањам своју муку и зараду? И ја нисам ону пшеницу украо! — Молим вас, ко о томе говори, данас ее у опште не може ништа украсти. Данас је јавно суђење, порота, све је благородно, каква крађа! Ми се тек онако поштено разговарамо. Много пшту за шуму. Рачуна нема. Молим да се колико толико спусти цена. — Ама је ли свршен ваш пазар или није? Ако је свршен онда нема цењкања. А ако није свршен, ја купујем ту шуму! — рече Љовин. На један мах нестаде осмеха са Рјабининовог лица. На њему се појави израз грабљиве животиње. Он брзо, на врат на нос, својим коштуњавим ирстима раскоича хаљину на грудима тако, да се впдела кошуља, металиа дугмета на пруслуку и ланац од часовника, па извади некакав стари дебели »шлајпик.« — Извииите, молим, шума је моја — рече он брзо прекрстивши се и пружајући руку. — Узмите наре, шума је моја. Да видите како Рјабинин тргује, није он грошићар — и он непрестано махаше кесом. — На твоме месту, ја не бих хитао! — рече Љовин.