Отаџбина

књижевни пркглед

627

књиге,« Нисац даље прсдставља, у чему је спор. »Ето, свратимо у суд, вели оп. Некога бакоњу(1) преварили каишари, па га угрејали добрим неготинцем, па му измамили потпис на некакав несрећни уговор.... Приђимо у гомилу људи пред полицијом. Довукли неку аозамашну (!). Она је или у својој великој невољи или бришући стакла или у обести скочила са високог прозора. Г1а шта? Па је ето пала управ на једног слабуњавог младића(!), коме није много требало Застанимо ноћу, враћајући се од каквог пријатеља, са какве забаве или каква договора. Сретиемо два одушевљена младића. Шетају по мирној ноћи руку под руку и ФилосоФишу. Смотрив патролу жандарску почну јаче свој беседнички дар показивати, да их и вн добро чујете : — Докле ће род људски да гуше ови џелати, код толикога огња слободе у људским грудима ? Докле ће народ плаћати ове бадаваџије, да њушкају и да сметају слободним људима и дању и ноћу ? — Мало за тим чујете неку дреку. Три лупежа гушају се са овим младићима пуним узора. Не знате или су се споречкали раздражени пијанством, или им лупежи завлаче руке у џепове, тек чујете да ови сироти слободни поборници и нехотице довикују, час гласно, час промукло : Патрола ! Овамо, полиција! Ослободи од наиада ! Ту је дакле силество заплетених и претешких питања, с којима живот и наука треба да буду на чисто. »Кад двоје срећно стоји иред олтаром, онда се одсудни тренутак одлучује исповешћу, да ли обоје имају благо ароизволеније? а Ни сама воља није увек сигурна »И ако воли цриу него ли плаву, још најволи можда смеђу". Питање је дакле врло тешко. Истина наш га је писац решио још као ђак. пре 23 године, и од тога није нашао за нужно, да промени своје мишљење ма и за длаку. Но томе се не треба чудити. 1 Л\~ап(1егк[П(1ег' ! < нису са свим ретка појава. Мозарт је већ у својој осмој години савршено свирао на клавиру и компонирао. Њих је истина мање на пољу науке, а нарочито на пољу ФилосоФије, но као штб се зиди, њих ипак има. Ето г. К. је њихов представник код нас. Кад би ко други рекао, да данас гледа на ФилосоФСка а нарочито на психолошка питања истим очима, којима је то чинио и пре 23 године, данас после Спенсерових, Модслејевих, Вундтових, Молешотових, Фон КраФТ-Ебингових, Рибовљевих и т. д. радова, који су произвели читав преврат како у психологији посебице тако и у целој философији, ми би му рекли, да је читаво то време иреспавао, или ако не то, а он онда није разумео ништа од онога што се на пољу ФилосоФије за то време развијало. Ми би то рек.ш сваком другом. Можемо ли то рећи нашем писцу? ја остављам читаоцима да реше.