Отаџбина

62

ПОСЛЕ БУРЕ

Доле их очекиваху кола. И Бронен са Сикстом и Паула сиђоше, праћени слугама. Краљ и краљица одвезоше се сами у колима. Паула и Сикстус седоше у друга кола. Бронен се врати Гунтеру на бачију. Кад стигоше у мајур Краљ и Краљица одмах одоше у принчеву собу. Они стајаху крај постеље својега детета и Краљ рече : — Тако као што сад спава, тако његова детиња невииост није опазила нити осетила наш раздор. Благо нама, што ће наше дете са будном свешћу гледати само нашу слогу и срећу до наше смрти ! Целу ноћ преседели су Краљ и Краљица крај једне лампе, читајући Ирмин дневник. А горе код колибе беху остали Гунтер и Бронен. Неко време поседе Гунтер крај Валпурге, држећи је за руку и говорећи јој , како је њено погатено име опет чисто као сунце. Она тихо климну главом. Краве се беху искупиле око колибе те Фрчу и мучу. Осетиле мртваца у кући. Бадава их отерају, за тили час ето их оиет. Преко ноћ је чича Пера ископао Ирмин гроб, на ономе месту, на коме је Ирма тако радо лежала. Докле је копао, многа је његова суза канула у гроб. Кад је стао да дахне душом, он рече : ),Оно јаренце од дивокозе, чим могне трчати, пустићу у шуму ! к Зором саранише Ирму. Носили су је Ханс, чича Пера, Гунтер и Бронен. За њима је ишла Валпурга са дететом. Франц и Гундела беху целу раку поставили алпијским ружама. Баш када се сунђе рађало, спустише Ирму у Краљичиној марами тихо у гроб. А доле Краљ и Краљица беху баш довршили читање Ирминог дневника. Укоченим погледом гледаху они у јутрењу румен, онамо где саранише Ирму — на престолу планинском.

П 0 СЛЕ БУРЕ

Не сева сјајна муња и љути гром не бије, Прошла је бура с пљуском.... Свечани мир је сада. По чистом, плавом небу шарна се дуга вије

И у дб тамо пада.

Изаш'о ратар вредни, разгледа њиве своје, Усеве гледа редом ; срце му стрепећ бије ;