Отаџбина

Н А ПРЕСТОЛУ

61

Гунтер климну главом, на онда даде Валпурзи знак да изађе , с н>име из собе. Краљ немо паде на колепа пред мртвацем. Краљица устаде, положи своју руку на главу свога мужа па рече : — Курте, опрости и ти мени, као што сам ја опростила ! Краљ зграби пружену руку, и њих двоје дуго су, држећи се за руке, гледали лице покојничино, на коме иочиваше благ осмејак. Изгледаше као да се њих двоје не могу да откину са тога места. Најзад Краљица скиде са себе своју велику свилену мараму и положи је као покров преко мртве Ирме. За тим изађоше из колибе. Као жива ватра сагореваше пурпурно сунце на заходу, а свуд у наоколо беше тихо и мирно. Гунтер приђе Краљици и предаде јој повеском завијен дневник са речима „ово вам је Ирма завештала®. Краљица приђе Валпурзи, пружи јој ћутећи руку, и пољуби дете, које је Валпурга у наручју држала. Краљ пружи Хансу руку и рече. — Хвала ти. Ми ћемо се још видети ! Чича Пера приђе Краљу и Краљици. — Бог нека вас награди за то што сте дошли. Она је то белш заслужила! Краљ и Краљица одоше сами у шуму. Свита њихова застаде. 20. Краљ и Краљица иђаху кроз шуму. Ишли су држећи се за руке. Смрче се. Врхови дрва зашушташе.. Краљица стаде. Са целим љубазним жаром, који је толике године сузбијан, и.из дна потресене душе она загрли свога мужа. Љубила му је уста, и очи, и чело, и рече : — Ја сам посвећену покојницу молила за опроштење. Она је умрла са мојим пољупцем. Сада молим за одроштај тебе,који си у животу. Ви сте обоје покајали свој грех, она у самоћи, а ти поред мене! Она извади једну амај.шју, коју је увек на своме срцу крила ; то беше венчани прстен Краљев. — Узми још једном овај прстен из моје руке : — рече Краљица. — Ми смо на ново венчани ! одговори Краљ, натаче прстен, па онда загрли Краљицу. Њена глава почиваше на његовом срцу. Крепко корачајући одоше низ брдо.