Отаџбина

70

КРИВИЧН \ ДЕ.1А

од рада ; не одустане ли од рада, он постаје тиме кривац, без разликеда ли је неком у раду помагао или је био управљач рада. Не само мајстор, но и калФе, па и надничари и шегрти морају познавати опасности, које могу радом или нерадом проузроковати. По себи се разуме, да ће сваки учинилац у оваком случају бити само у онолико крив, колики му се степен нехатности може ириписати. Нехотичног убиства може бити и код такозваног ексцеса при нужној одбрани. Покушаја ири нехотичном убиству не може бити , јер сваки покушај претпоетавља хотичност. Нехотичност у своме најмањем степену прелази у случај. Где је права граница између нехотичноети н случаја, врло је тешко одредити. Ту крајњу тачку, где нехотичност ирелази у случај, можемо обележити овако: Кад је ко вољно предузео неку радњу, која је проузроковала смрт, али та је радња по закону била дозвољена и није предузета у каквој злој намери, уз то је она вршена правилно и са највећом предосторожношћу, па се ипак десило убиство, онда та убилачка радња сачињава прелаз из нехотичности у случај. Пошто се дешавају убиства, која нису учињена ни хотнчно, ни нехотично, то налазимо за нужно да дамо деФиницију случајног убиства. Случајно убиство иостоји онда., када учинилац није хотично предузео ону радњу или нерадњу, којаје ироузроковала убиство. На пр. војник 110 дужности са иуном пушком пролази кроз варош, али случајно склизне и при том му се пушка окине и убије неког. Ту падање није вољно предузета радња. Права разлика између пехотичног н случајног убиства- састоји се у томе, што се код нехотичног убиства она радња , која је узрок убиству, вољно предузимала, а код случајног убиства та радња нема везе са учиниочевом вољом. Наш законодавац не прописује никакву казну за случајно убиство п за то се оно према пропису \ 2. крив. закона не може пи казнити. ТРЕЋИ 0ДСЕК5 УБИСТВА ПОНАОСОБ I 10. Уоиство родитеља и предака Иод убиством родптеља (рапсШшт) данас се у правној науци разуме убиство родитеља и предака у сравој линији. У старих Римљана под изразом рапмсИит означавало се свако убиство човека. Доцније је израз рапсШшт добијао све ужи круг, док није сведен на данашње значење. Убиство родитеља казни се у свима законодав-